U potrazi za vrtićem za našu ćerku, počeli smo da ih posećujemo kada sam bila u šestom mesecu trudnoće. Ne zato što smo tražili zanimaciju za sebe u tom periodu, već zato što se to tako radi u Londonu. U centralnom Londonu, nema puno (dobrih) vrtića. Što ranije stavite svoje dete na listu čekanja, veća je verovatnoća da ćete dobiti mesto u vrtiću. Vrtiću koga smatrate najboljim za dete koje još niste ni upoznali.
Tako da smo to i uradili.
Dete od godinu dana
Moj plan je uvek bio da se vratim na posao u potpunosti (puno radno vreme) i nastavim sa karijerom gde sam stala pre nego što sam postala mama. Muž i ja smo odlučili da podelimo porodiljsko odsustvo. Ja sam trebala da budem odsutna sa posla devet meseci, a on tri. Ovo je značilo da naša ćerka treba da krene u vrtić desetak dana pre prvog rođendana.
E ovo je bilo teško.
U Srbiji kažu da nije poželjno da deca kreću u vrtić pre uzrasta od jedne i po do dve godine zbog emotivne vezanosti za roditelje i emocionalnog stresa koje odvajanje od roditelja uzrokuje. Meni je poznati srpski dečiji psiholog rekao da treba da očekujem da period navikavanja na vrtić bude emotivno stresan i za našu ćerku i za nas. Međutim, uverio me je da ovaj stres neće imati dugoročne posledice po nju.
Bilo mi je interesantno da ovde, u Britaniji, ljudi nisu bili istog mišljenja tako da sam ja jednostavno zaključila sledeće: U Srbiji, većina novih roditelja ima mogućnost da ostavi dete sa bakama i dekama kada se vrate na posao. Zbog toga ne moraju prerano da šalju decu u vrtić. U Londonu, većina novih roditelja živi bez porodice u blizini. Zbog toga su dadilje, tete koje čuvaju više dece od jednom (child minders na engleskom – one su negde između dadilja i vrtića) i vrtići jedine opcije za čuvanje dece. Svaka od ove tri opcije znači da ćete ostaviti dete sa ljudima koje vaše dete ne poznaje.
Mi smo se odlučili za vrtić.
Ne preterano srećna
Posle navikavanja koje je trajalo tačno pet radnih dana, Klara je krenula u vrtić (naše puno radno vreme). Ono što je usledilo su bila jutra gde je bila veoma nesrećna kada smo je ostavljali u vrtiću. Prva dva meseca sam zvala vrtić svaki dan, u vreme ručka, da pitam kako mi je dete. Uvek bih dobila sličan odgovor „dobro je“, „spava“, „lepo se igrala i jela“, „malo je plakala, ali je bila OK kada su je vaspitačice zagrlile“. Govorili smo sebi da su ovi ljudi stručnjaci i da bi nas zvali da nešto zaista nije u redu.
Baka je bila tu da pomogne
Na sreću, moja mama je bila kod nas te prve tri nedelje vrtića. Prve nedelje ju je kupila oko 15h, pa u 16h i na kraju u 17h. Naš plan je bio da joj postepeno povećavamo dužinu boravka u vrtiću, i da kad moja mama ode nazad, Klara bude postepeno naviknuta da je ja kupim u 17.30h, kada završim sa poslom.
Stvari su se polako popravljale
Onda smo, veoma polaku i u periodu od šest dugih nedelja, počeli da primećujemo promene. Pozitivne promene. Počela je da se smeje i bude srećna kada bi je neka od vaspitačica preuzimala od nas ujutru; kroz izveštaje na dnevnoj i nedeljnoj bazi smo sada
mogli da vidimo šta je radila u vrtiću: časovi likovnog gde bi se skroz uprljala, „slikajući“ samo u peleni i u nečemu što je ličilo na kabanicu, časovi muzičkog, pesak, kuvanje – neke od ovih aktivnosti nikako ne bi mogla da iskusi kod kuće. Da, mislim na pesak.
Primetili smo da je počela da bude komunikativnija, dok joj čitamo činilo se da je bila koncentrisana duže i počela je sama da jede. Takve stvari, takva vrsta napretka.
Virusi i bakterije
Mana je naravno bila to što se stalno razboljevala. Počela je da dobija temperature bukvalno prve nedelje vrtića, i one su se vraćale svake ili svake druge nedelje. Kašalj i slinavi nos su takođe počeli te prve nedelje i evo još traju. Nadamo se da će imati čelični imunitet kada krene u osnovnu školu.
Čini se da je vrtić dobar za nju
Da zaključim, ako morate da pošaljete dete u vrtić radije, pokušajte da se ne osećate kao da činite zločin. Ja sam se tako osećala i na momente se još uvek tako osećam. Vrtići su dobri za decu; tamo će naučiti da dele stvari sa drugima i onda neće previše burno reagovati ako im neko otme igračku u parku. Hoću da kažem da su veće šanse da dete bude socijalizovano ako ide u vrtić nego ako ga/je čuva član porodice.
Ali spremite se na mesec do mesec i po emotivnog stresa zbog promene.
Možda mi nisu rekli sve
Upoznala sam mamu deteta iz Klarine grupe tri meseca pošto je krenula u vrtić. Ta mama je rekla da zna ko je Klara. Kada je ona navikavala svoju ćerku na vrtić, „Klara je non-stop plakala“. Mali detalj koji mi nisu preneli kada sam zvala u vreme ručka da proverim kako mi je dete.
Valjda su znali šta rade.