Moj povratak na posao posle porodiljskog odsustva nije bio najveseliji događaj. Bez obzira na to, ovo jeste deo života koga želim da upamtim. Ovakva iskustva nas čine jačim i, nadam se, mudrijim. Zato sam odlučila da ovaj tekst sačuvam. Napisala sam ga jedne večeri dok sam pešačila kući sa posla. Sećam se da sam se osećala grozno. Proces pisanja ovoga teksta je bio lekovit za mene. Nisam imala pojma da će se stvari promeniti za samo nekoliko meseci.
Pa da krenem:
Ja sam mama koja radi. Uvek sam želela to da budem. Ovu titulu sam dobila pošto sam gradila karijeru u Londonu šest godina a onda gurala bebeća kolica po Izlingtonu (Islington) i Vračaru (moj kraj u Londonu i moj kraj u Beogradu) devet meseci.
Za razliku od nekih majki koje sam upoznala u toku porodiljskog odsustva, nikada se nisam osetila kao da sam spremna da se vratim na posao. Vreme provedeno sa Klarom, sa svim usponima i padovima (iako je ovih drugih bilo jako malo) je najlepši period moga života. Ali morala sam da se vratim na posao i dam priliku svom mužu da se zbliži sa našom ćerkom i iskusi šta znači biti domaćin (ovde mislim na muški rod domaćice).
Tako da sam se vratila.
Moj prvi utisak, koji je još uvek veoma prisutan kod mene je taj da žene ne pričaju dovoljno o tome koliko je teško vratiti se na posao posle porodiljskog odsustva (ili možda pričaju, ali ja do sada nisam slušala pažljivo). Čula sam da neće biti lako, ali niko nije pominjao osećanje tuge kada krećeš iz kuće i ostavljaš uspavanu bebu i onda šok kada vidiš koliko je ta beba porasla u proteklih deset sati tvoga odsustva – ili možda moj muž tovi naše dete?! Bez zalaženja u detalje, niko nije pomenuo koliko će radno mesto biti drugačije onda kada se vratiš sa porodiljskog i koliko će se ljudi koji tamo rade promeniti. Niko nije pomenuo koliko ćeš morati da se adaptiraš na promene ako želiš da ostaneš u igri.
Ali da li želiš da ostaneš u igri? Nekada si želela ali sada imaš dete i nisi više sigurna.
Smatram da imam sreće jer sam se vratila znajući da (bar u periodu od naredna tri meseca) će njen tata biti sa njom, tako da (još!) nema adaptacije na vrtić, nema suza, nema razboljevanja. Ipak, svako jutro izlazim iz kuće i pitam se da li sam loša majka jer nisam ostala sa svojom bebom malo duže. Ona nikada više neće biti tako mala. Nemam odgovor na ovo pitanje, bar ne trenutno. Vratila sam se na posao pre mesec dana, i nastaviću da idem tamo dok mi se ne ukaže odgovor na ovo pitanje. Bilo bi dobro kada kredit za stan ne bi morao da se otplaćuje.