Pre negde oko nedelju dana, moja ćerka je ponovo krenula u vrtić posle kovid pauze. Za razliku od perioda pre pandemije, ona sada pohađa vrtić pola radnog vremena. Ovo je super rešenje za našu trenutnu situaciju. Ima priliku da provede vreme dalje od nas, da uči da se druži i zabavlja sa drugarima i vaspitačima. Međutim sada, ne provodi previše vremena u vrtiću i ja je ostatak vremena imam za sebe. Manje sati provedenih tamo znači i manji trošak, što je našem porodičnom budžetu trenutno preko potrebno.
Vreme za sebe i za razmišljanje
Ovo takođe znači da sam pridobila malo vremena za sebe. Vreme koje mogu da provedem kako god hoću, nađem posao nadam se, ali i razmislim o nedavnoj prošlosti pred svoj 34ti rođendan.
Kao i nova godina, rođendani su vreme kada volim da zastanem i izvršim retrospekciju postignutog u prethodnih godinu dana. Na prvi pogled, nisam bila presrećna onim šta sam videla kada sam se osvrnula unazad. Nisam se dobro osećala i želela sam da shvatim pravi uzrok svog nezadovoljstva. Verujem da ako znam šta je uzrok, mogu da dođem do rešenja.
A gde sam tu ja?
Prvo sam shvatila da nisam pročitala ni jednu jedinu knjigu od početka godine, što je neobično za mene. U poslednjih par godina, pravim listu pročitanih knjiga u beleškama na telefonu. Ova lista mi pomaže da se prisetim naslova koje sam pročitala, jer ih baš kao i naslove filmova, brzo zaboravim. U proseku pročitam oko deset knjiga godišnje, što nije previše ali je pristojno, zar ne? Zaključila sam da sam samu sebe zapostavila zbog činjenice da ove godine nisam pročitala ni jednu knjigu, a sada je početak jula. Kada kažem zapostavila mislim na um a ne na telo.
Otprilike u ovo isto vreme sam, sasvim slučajno, otkrila podkast na hrvatskom jeziku pod naslovom ‘Lucie’s Little Show’, čija autorka Lucija, mama troje dece govori o tome kako treba da radimo na sebi da bismo bile bolja verzija sebe.
Ovaj podkast mi je pomogao da shvatim još nešto: U poslednja tri meseca sam bila toliko okupirana danonoćnom brigom o detetu i o kući da sam prestala da brinem o sebi, prestala sam da volim sebe i da cenim sve ono što sam postigla za svoje 33 godine.
Uzimam sebe zdravo za gotovo
Pod brigom o sebi, mislim da nisam našla vreme da razmislim o tome kako se osećam, da se pozabavim tim osećanjima i uradim nešto da se osetim bolje. Da čitam ili da odgledam nešto što se samo meni gleda. Pod ljubavlju prema sebi, mislim da nisam vrednovala sve što sam radila i davala: ćerci, mužu i domaćinstvu. Umanjivala sam vrednost onoga što radim kod kuće, samo zato što nemam posao koji je plaćen. Zbog toga sam osećala nesigurnost i neprijatnost: osećanja kojih zapravo želim da se otarasim.
Postignuća
Imajući sve ovo u vidu, ponovo sam se osvrnula na prethodnu godinu, ali ovoga puta sa pozitivnijim stavom. Ovo je zahtevalo svestan trud, energiju i fokus na dobre umesto loših stvari:
- Pre neki dan sam dobila poruku od drugarice u kojoj je pisalo „Čestitam ti na preživljavanju pandemije sa todlerkom kod kuće“. Mislim da samo prijateljica koja je i sama majka može ovako lepo da vam oda zasluženo priznanje. Zahvalna sam joj što mi je uputila ove reči, jer mi je otvorila oči. Klara je iz kovid izolacije izašla kao srećno, samouvereno i brbljivo dete. Dobro se zabavljala, dobro jela, adekvatno je bila podučavana za svoj uzrast i okružena sa PUNO ljubavi. Bravo za mene, idemo dalje;
- Prošlog leta sam se, baš kada sam napunila 33 godine, vratila na posao posle porodiljskog. Moja ćerka je tada imala samo devet meseci. Naporno sam radila, donosila prihod kompaniji u kojoj sam organizovala događaje. Na kraju godine sam se osetila dovoljno jakom da napustim tu firmu, kažem „doviđenja“ poslodavcu koji nije znao da ceni trud koji sam uložila od prvog dana zaposlenja. Napustila sam posao sigurna da me čeka bolje radno mesto. Trebalo je samo da ga pronađem;
- Na kraju, stvorila sam ovaj blog. Kao što sam pomenula u tekstu koji je objavio rađanje mog bloga, nikada nisam smatrala da mogu da izgradim sajt od nule. Tako da je to samo po sebi uspeh. Takođe, na listu uspeha mogu da stavim osmišljavanje tema o kojima pišem, kao i pisanje tekstova. Shvatila sam da mi stvaranje sadržaja za blog pomaže da procesuiram i izađem na kraj sa onim stvarima o kojima pišem.
Da zaključim, sve ovo mi je pomoglo da uđem u srednju dob svoga života srećnija nego što sam bila pre par nedelja. Ideje brige o sebi i ljubavi prema sebi su potpuno nove za mene. Trudiću se da ih primenjujem u nadi da će mi pomoći da više cenim lične uspehe u budućnosti. Takođe ću se truditi da naučim i izvučem dobro iz svake situacije u kojoj se nađem. Obavestiću vas kako mi sve to ide.
Hvala vam što ste pročitali ovaj tekst. Za mene je to najbolji poklon za ovaj 34ti rođendan.
Lena