Desilo se da sam nezaposlena na početku pandemije. Mogu da pokušam da budem politički korektna i kažem da sam „između poslova”. Kako god je opisala, ova situacija svakako nije idealna. Naročito zato što sam provela prethodnih sedam godina gradeći karijeru kao organizator događaja (titula events manager na engleskom).
Prednosti
Međutim, to što sam trenutno između poslova se pokazalo dosta dobro za našu porodicu – počela sam da brinem o našoj ćerci, što bi englezi rekli „puno radno vreme“. Zbog toga je moj muž mogao da nastavi sa radom, bez prekida.
Čula sam iskustva drugih roditelja koji su morali istovremeno da rade i brinu o svojoj deci. Sigurna sam da nas je naša trenutna situacija spasila od stresa: mi ne moramo da radimo na smenu i nijedno od nas dvoje ne mora da juri Klaru po parku dok obavlja važan poslovni telefonski poziv.
Ispunjena sam
A ja sam srećna. Srećna da budem sa njom, da pričamo, da se smejemo, jedemo, idemo u parkove, sedimo na noši, igramo, radimo jogu i da je uspavljujem popodne. Sada kada se nazire kraj izolacije ovde u Britaniji, rastužim se zato što ne želim da se „moje vreme“ sa njom završi. Mislim da ćemo obe morati ponovo da se navikavamo na normalan život: ona će se vratiti u vrtić, a ja ću u nekom momentu naći posao.
Ono što hoću da kažem je da uživam da budem samo mama u ovom trenutku u životu. Mada sam navikla na drugačiji način i tempo života; onim gde se uspeh meri neprestanim postignućima i produktivnošću. Šta god to bilo: položiti ispit, promeniti posao ili biti uspešan na sastanku. Navikla sam da precrtavam stavke koje sam obavila sa spiska obaveza i osetim dopamin koji se luči pri ovakvim aktivnostima.
Postižem dakle postojim
Zbog toga sam postavila sebi izazov i odlučila da radim na svom malenom projektu: da stvorim mesto na internetu za svoja razmišljanja i reči. Oduvek sam želela da imam svoj blog, ali prepreka do njegove realizacije je uvek bilo. Glavna prepreka (koje se i stidim donekle) je bila tehnička strana stvaranja web stranice, dolazak do domena i rada na SEO-u… oh taj SEO…
Naći vreme
Takođe je bilo teško naći vreme za rad na blogu. Jedini trenutak kada sam mogla nešto da uradim za sebe je bio dok je Klara dremala popodne. Imali smo samo jedan kompjuter i sada ga je moj muž koristio jer je radio od kuće. Tako da sam počela da ustajem ujutru pre njih, da bih radila, povremeno sam radila i uveče. I vikendima. Zatvorila bih se u sobu i pustila muža i ćerku da idu po parkovima i nadomeste zajedničko vreme koje nisu imali u toku nedelje.
Moje mesto na internetu
Evo me, nekoliko meseci kasnije. Kupila sam novi kompjuter, poslušala (između ostalog) i onlajn kurs o SEO-u i stvorila ovaj sajt, prostor za moja razmišljanja i reči.
Ta razmišljanja i reči su u ovom trenutku najviše vezane za majčinstvo i roditeljstvo. Ako se pitate zašto je to tako, odgovor je jednostavan: od kada imam ćerku, vreme prolazi previše brzo. Želim da zamrznem vreme, ali ne mogu, tako da sam odlučila da pišem o ovom periodu života da ga ne bih brzo i lako zaboravila. A ako kao prava srećnica imam i nekoliko ljudi koji vole da čitaju ono što pišem, ako misle da je sadržaj interesantan ili pak koristan… onda bih bila veoma srećna!
I jednoga dana, kada opasnost od kovida prođe i kompanije ponovo odluče da organizuju događaje, moći ću da uđem u sobu u kojoj se intervju za posao održava i sa ponosom kažem da sam se brinula o ćerci, stvorila svoj blog i stekla dobro razumevanje SEO-a. Pod uslovom da me pitaju kako sam provela vreme između poslova.