Do sada sam napisala nekoliko tekstova na temu podizanja maleNE bilingvalke, ali još uvek nisam pisala o identitetu. Za mene, biti bilingvalan znači pričati oba svoja jezika dobro, ali i imati osećaj pripadnosti obema kulturama iz kojih potičete genetski.
Pola pola
Dozvolite mi da se pozovem na svoj prvi tekst o bilingvalnosti gde sam iskoristila kovanicu Serbish da opišem identitet naše ćerke (Srpskinja + Engleskinja). Dok odrasta u Londonu i razvija engleski identitet, ja se lično trudim da stvorim sredinu u kojoj će Klara takođe biti okružena vrednostima i načinima ponašanja sa kojima sam odrasla u Srbiji. Nadam se da će zbog toga razviti podjednako snažan osećaj vezanosti za i pripadnosti mestu odakle potiče 50% njenih gena. U nastavku navodim neke od tih vrednosti i načina ponašanja.
Porodica
Važnost porodice, istorija porodice i odnosi u porodici su na vrhu liste vrednosti. Zbog toga mi je jako bitno da moja ćerka provodi dosta vremena u Beogradu i razvije vezu sa mojom mamom, bratom i širom porodicom.
Utisak koji sam stekla do sada je da su engleske porodice i interakcije u okviru porodice tiše i manje strastvene nego među srpskim porodicama. U mojoj porodici recimo, kada se volimo, volimo to jasno i da pokažemo: zagrljaju, poljupci, glasne izjave ljubavi; ali kada se ne slažemo onda se svađamo, plačemo, vičemo i ono što kažemo (koliko god to istinito bilo) zna da povredi drugu stranu. Onda se pomirimo sa zagrljajima i poljupcima i sve „Jovo nanovo“. Kada odraste, htela bih da Klara zna da je svađanje OK i da ako vičem to ne znači da te mrzim ili da hoću da se razvedem.
Dva Božića (kao da nam jedan nije bio dovoljan)
Onda, tu su i običaji. Englezi puno pažnje posvećuju svom Božiću koji se slavi 25. decembra i ovom prilikom kupuju zaista mnogo poklona. Ja naravno želim da Klara bude upoznata i sa pravoslavnim Božićem 7. januara. U mojoj porodici, ne kupujemo poklone za Božić, već za Materice, Očeve i Detinjce. Ova tri praznika padaju na tri nedelje (nedelja kao dan) pre našeg Božića: prve nedelje su Detinjci kada deca daruju roditelje; drugu nedelju na Materice mame daruju decu i treće nedelje na Očeve tate daruju decu.
Dva Uskrsa
Običaji za Uskrs se razlikuju u naše dve zemlje. U Engleskoj, deca obično idu u lov na čokoladna jaja po baštama i parkovima. U Srbiji, mi farbamo prava jaja i tucamo se jajima na sam Uskrs. Jedva čekam da se uprljam bojom i kreativnošću sa Klarom ove godine dok budemo farbale jaja kao u Srbiji.
Gibanica, ćevapi i jogurt
Hrana je sledeća stavka. U našem Londonskom domu jedemo raznoliku hranu iz svih krajeva sveta. Srpska kuhinja nije strana ni Klari ni mom mužu. Već sam pričala o satarašu (srpsko jelo sa paprikama, paradajzom i lukom), često pravim gibanicu (pita sa sirom), ali ima nešto jako slatko kada Klara jede ćevape u Beogradu i kada je moj brat uči da umače hleb ili nekakvo drugo pecivo u jogurt. Ali ne bilo koji jogurt, već onaj jedinstveni, divni jogurt koji se pije (nikada, osim kefira, nisam u Londonu našla jogurt koji se pije)!
Klozetski humor
Završila bih sa smislom za humor. Volim engleski smisao za humor, to je jedna od stvari koje su me privukle kod mog muža: pažljivo izrečena ironija i sarkazam. Međutim, vidim da je njemu teško da razume delove mog humora. Neki moji dragi ljudi iz Srbije i ja volimo da se šalimo na temu prdeža, podrigivanja i govanaca. Mislim da je zaista bitno da Klara razume ovaj klozetski humor radi pravog razvoja srpskog identiteta. Tom je nedavno napravio tart (kolač) sa jabukom. Meni je bilo smešno da ga zovem prdež od jabuke (igra reči tart/fart). Klara je učestvovala u šali i dosta se smejala, ali Tomu ništa nije bilo smešno.
Pogled na svet iz dva različita ugla
Prijateljica mi je nedavno poslala članak iz novina gde otac bilingvalne dece, Englez, priča smešnu priču kada je njegov trogodišnji sin neočekivano pokazao svoju englesku stranu pred (delom francuske porodice). Deo teksta koji je ostavio utisak na mene kaže da bilingvali znaju bar dve reči kojima imenuju (u našem slučaju to su srpski i engleski) pojmove, i na taj način njegova deca odrastaju sa znanjem da uvek postoje bar „dva različita ugla iz kojih mogu da gledaju na svet“.
Odrastanjem u sredini gde dva jezika i dve tradicije dopunjuju jedna drugu i čine životna iskustva bogatijim, nadam se da će Klara naučiti da svaka medalja ima dve strane i da će izrasti u srećnu i otvorenu Serbish osobu.