Jednom sam, dok sam bila trudna, rekla da će naše dete biti Serbish (Serb od Srpkinja/Serbian i -ish od Engleskinja/English). Ima smisla, zar ne? 50% njenih gena će doći od mene, iz Srbije a drugih 50% od mog muža, iz Engleske. Međutim, nisam samo mislila na gene kada sam izgovorila to Serbish.
Sibir
Trenutno živimo u Velikoj Britaniji, ali ja bih volela da naše dete ima jasnu svest o tome da 50% njenih gena dolazi iz one zemlje na istoku ili jugoistoku Evrope?
One zemlje na slovo ’S’.
Srbije.
Jel hladno tamo?
Ne, ne iz Sibira, iz SRBIJE!
Nisam se pripremila
Šalu (iz stvarnog života) na stranu, oduvek sam znala da ću sa svojim polu srpskim polu engleskim detetom pričati na svom maternjem jeziku. Isto tako, oduvek sam znala da ću biti jako srećna ako ona bude bilingvalna. Ali, da budem potpuno iskrena, do sada nisam pročitala ni jednu knjigu o tome kako se gaji bilingvalno dete.
Prirodno da, lako ne
Pristupili smo strategiji sa dva jezika u kući kao najprirodnijoj i najnormalnijoj stvari. Tek treba da otkrijemo da li će upaliti. Ipak, svesna sam da kod nas postoje tri faktora koja mogu da uspore njeno usvajanje srpskog jezika:
- Živimo na engleskom govornom području, tako da će njeno školovanje biti na engleskom;
- Muž i ja međusobno pričamo engleski;
- Struktura engleskog jezika je jednostavnija od srpskog.
Moć jednostavnih reči
Mislim da tačke jedan i dva ne treba da objašnjavam pojedinačno, ali želim da prokomentarišem razliku između naša dva jezika: engleskog i srpskog. Na nivou reči, uzmite na primer reči kao što su: „ball“ vs „lopta“; „dog“ vs „kuca“, i „duck“ vs „patka“. Ona govori „bo“ kada vidi loptu, „do“ kada vidi kucu i „da“ kada vidi patku. Moram da priznam da sam zbog toga veoma ljubomorna. Kako je moguće da izgovara „da“ za patku, kada čuje da izgovorim reč „patka“ pred njom bar 50 puta dnevno? Moram da priznam da, kada bih i ja imala izbora, verovatno bih izabrala da izgovaram onu reč od te dve koja se sastoji od jednog sloga.
Puno sreće sa srpskim kada na red dođu padeži i druge komplikovanije jezičke strukture.
Trenutna situacija
Kažu da bilingvalna deca progovaraju kasnije. To se možda dešava i nama. Klara ima 18 meseci, i osim reči „Mama“ ona priča na nekom svom jeziku. Njeno „Mama“ nekada zaista znači „Mama“, ali nekada znači i „Klara“ a nekad čak i „Tata“. Nekada se plašim da pomislim kakav haos vlada u njenoj glavi, naročito kada smo nas troje zajedno. Vidimo patku (što se dešava svakodnevno!), a onda ona čuje reč „duck“ od jednog roditelja, a pola sekunde kasnije reč „patka“ od drugog.
Da joj odam priznanje, ona razume oba jezika: reči za životinje, hranu, rečnik za obavljanje dnevne rutine i uputstva – ona sve to zaista razume i veoma sam ponosna na nju.
Kako je, ovih dana, izlažem srpskom
Sačinila sam listu stvari i aktivnosti koje mi pomažu da približim srpski svom detetu:
- Ja sa njom isključivo pričam na srpskom;
- U njenom delu biblioteke ima puno knjiga na srpskom. Trenutno veoma voli zbirku srpskih dečijih pesama i recitacija. Obožava kada joj ih čitam ili pevam. Ovih dana samo pokaže prstom na pesmu i očekuje da ću kao džuboks odmah početi da pevam – i to je upravo ono što radim.
- Igramo se puno sa karticama koje sadrže slike i reči.
- Redovno se čujemo i vidimo sa mojom porodicom u Srbiji preko Whatsapp-a.
- Slušamo dečije pesmice na srpskom, iako sam nedavno otkrila koliko su ove pesme korisne za učenje reči koje spadaju u prevozna sredstva: Avionu slomiću ti krila i Amsterdam (Neko mi je ukrao biciklo)*.
- Ako čitamo knjigu koja je na engleskom, ja je prevodim na licu mesta tako da je ona čuje na srpskom.
Za sada, ne znam da li će sve ove aktivnosti pomoći da Klara bude bilingvalna i sigurna u sebe kada govori srpski. Vreme će pokazati. Najbolje što možemo da uradimo je da je okružimo s ljubavlju i srećom i ne vršimo veliki pritisak što se tiče jezika.
Izbor jezika kojim/a govori treba da dođe iz njenog srca.
_________
*Avionu slomiću ti krila i Amsterdam su hitovi grupe Riblja Čorba i ne spadaju u kategoriju dečijih pesama.