Čini mi se kao da sam juče objavila tekst na blogu u kome sam govorila o Klarinom razvoju jezika u period između 18 i 24 meseca. Šest meseci kasnije, napravila je ogroman napredak i u srpskom i u engleskom i imam svašta o čemu vredi pisati. Rečenice su joj se produžile u kratkom vremenskom periodu, počela je pomalo da meša tj kombinuje srpski i engleski. Takođe izgleda da joj mozgić lako „prima“ i treći jezik.
Duže rečenice
Sećam se da sam sa njena 23 meseca bila impresionirana rečenicama od tri reči koje je izgovarala. Od tada, rečenice su joj duže i više ni ne brojim koliko joj reči stane u rečenicu. Jako je brzo napredovala od „Mamica drži Klarici ruku“ i „Tata otišao po nošu Klarinu“ do „Mama, molim te, daj mi još jogurta“. Iako, još uvek moram da je podsećam da upotrebljava magične reči „molim te“.
Kombinacija jezika
Jedna od najinteresantnijih strana Klarinog odrastanja i sazrevanja jezika jeste kako kombinuje srpski i engleski. Ne radi to često, ali kada ih iskombinuje, zvuči jako prirodno, spontano i smešno. Zbog toga, svaki put zapišem šta čujem. Kada je imala tačno dve godine, rekla je ‘Hugrljaj’ (Hug + Zagrljaj); onda je izgovorila „Emica kuca slipa ovde“ (spava – sleeps), a onda je pre nekoliko dana rekla „Ja hikam“ što se ispostavilo da znači „Ja štucam“ (I’m hiccupping).
Kao što možete da zamislite, ove jezičke kombinacije nam ulepšavaju dane izolacije usled korone. Rečenica koja me je najviše zadivila je „Ja sam ljuta“ (I am angry). Napravila je pauzu a ja sam je pitala zašto je ljuta. Rekla je „Od paprike sam ljuta“. Jel uviđate vezu između ovih reči? Na srpskom, „ljut“ može da znači biti ljut na nekoga i oljutiti se (od hrane), a Klara je izmešala oba ova značenja tj želela je da kaže da se oljutila ali mi je rekla da se naljutila.
Treći jezik?
Takođe je bitno napomenuti da joj glavica prima i novi, treći jezik. Ne uči treći jezik formalno, ali je okružena nekim francuskim rečima i izrazima. Evo i kako: Kada je bila dete, moja mama i njena porodica su živeli u zemljama gde se govorio francuski. Kada su se vratili da žive u Srbiji, nastavili su da ponekad koriste francuski u kući. Takođe, moja baka sa tatine strane je bila profesorka francuskog. Kada smo bili mali, moj brat i ja smo išli u francusko zabavište, tako da je francuski naše porodice prenesen i na nas. Ponekad, kada je Klara uznemirena, ja je pitam „Qu’est-ce qui ce passe?“ (Šta se dešava?). Kada je napunila dve godine, i ona je mene to isto počela da pita.
Od nedavno joj puštam i francuske pesme za decu – one kojih se sećam iz perioda kada sam išla u francuski vrtić : „Pomme de reinette et pomme d’api“ i „Alouette, gentille alouette“. Neke reči iz pesmica je brzo naučila, a što je još interesantnije, usvojila je francuski akcenat za koji znamo da se teško usvaja (ovde mislim na odrasle). Ovo pokazuje koliko je dečiji mozak otvoren za učenje i kako bi, ukoliko bi ga zvanično i učila, za tren oka usvojila i francuski.
Uspešno se služi jezicima u zavisnosti sa kim razgovara
Nastavlja da se jezicima naizmenično služi, po potrebi. Možda se sećate da sam rekla da se od 22gog meseca meni obraća na srpskom a Tomu na engleskom. Sada to radi brzo i sa drugim ljudima, i tačno zna sa kojom osobom priča na kom jeziku. U decembru, kada je imala 24 meseca, Klara je pričala sa tatom na engleskom, a onda se okrenula ka mojoj mami koja je bila u istoj sobi i njoj se obratila na srpskom.
Zna da bude teško
Ovo sve možda zvuči kao bilingvalna bajka, ali verujete mi, zahteva stalni rad i jeste teško. U Londonu, ona govori engleski kada joj je tata u blizini. Ako mi se, u tim situacijama, obrati na engleskom, pravim se da je ne razumem. Ovo trenutno pali, ali se pitam se koliko ću još morati da smišljam nove kreativne načine da joj objasnim koliko je bitno da nas dve pričamo na srpskom.
Ali se zaista isplati!
Želim ovaj tekst da završim na pozitivan način. Iako je teško, podizanje Klare sa dva jezika je jedno divno iskustvo. Sposobnost koju poseduje na oba jezika čini mene i njenog tatu svakodnevno ponosnim. Nedavno smo Klara i ja učestvovale na onlajn času srpskog preko platforme Zoom. Organizovala ga je jedna divna nastavnica srpskog koja živi u Britaniji za našu decu koja takođe žive u Britaniji. Moja dvogodišnja kćerka je bila najmlađa od svih drugih učesnika. Neka deca su imala 10, 11 ili 12 godina. Rečnik (boje, voće, povrće, dani u nedelji) koji je nastavnica izabrala za ovaj čas pokrivao je sve ono na čemu smo Klara i ja skoro radile. Klara je u času učestvovala kao vršnjak svoj, pa i onoj starijoj deci. Zbog ovoga sam bila jako ponosna na njeno poznavanje srpskog, ali i na sebe! Ovaj čas mi je pokazao da činim pravu stvar time što približavam srpski Klarinoj glavici i srcu.