O PROVERENIM I POUZDANIM IZVORIMA INFORMISANJA O DVOJEZIČNOSTI

Dobrodošli na moj novi i zvanično dvojezični sajt! Za mene je velika stvar to što je moj blog o dvojezičnosti konačno postao i sam dvojezičan. Zaista cenim to što ste ovde!

Tekst sa kojim sam planirala da otvorim novu verziju sajta sam napisala odavno, međutim odlučila sam da ga objavim naknadno. Pojavila se druga tema o kojoj je bilo hitnije pisati.   

Šokantan klip

Pre neki dan je instagramom kružio klip, napravljen, čini se, od isečaka gostovanja u jednom srpskom podkastu. U klipu gost podkasta izjavljuje da „kod bilingvizma očekuješ kašnjenje [u progovaranju]“, da „dolazi do konfuzije“ i na kraju klipa gost savetuje isključivanje jednog od jezika sa kojim dete odrasta. 

Nisam znala ko je govornik. Kasnije mi je skrenuta pažnja da se radi o jednom od naših „najboljih logopeda i stručnjaka“. Zbog ovoga sam odlučila da već napisani tekst treba da sačeka i da je mnogo hitnije napisati drugi tekst i u njemu izneti argumente neslaganja sa tvrdnjama kao i istinu o ovoj temi. 

Šta kaže literatura

Dvojezičnost ili bilingvalnost, ne uzrokuje kašnjenje/probleme u govoru. Dvojezično dete NIJE podložnije patologijama u govoru od nekog drugog, jednojezičnog deteta¹. Ukoliko problem sa govorom postoji, on će se pokazati odrastalo dete sa četiri, dva ili sa jednim jezikom. 

Stavovi prema bilingvalnosti su se kroz vreme menjali. Raniji stavovi su bili ekstremno negativni. Čak se tvrdilo da izaziva šizofreniju. Kasnije istraživanja su ukazivala na to da su bilingvali kognitivno u prednosti u odnosu na monolingvale. Istraživanja danas prepoznaju da stvari nisu tako „crno-bele“. Razlike između monolingvala i bilingvala su „u nijansama“, i zavise od situacije².

Kada je reč o prednostima, npr bilingvali poseduju veštinu lingvističke kontrole. Ovo znači da njihov mozak zna da blokira jezik kojim se u tom trenutku ne služi. Zbog ovoga se, između ostalog, kaže da dvojezična deca, lakše uče novi jezik u odnosu na svoje monolingvalne vršnjake³. Bilingvali treba „samo“ da nauče novi jezik, dok monolingvali treba da nauče novi jezik, plus kako da blokiraju onaj kojim se ne služe u datom trenutku. 

Sa druge strane, dvojezična deca se, sa oba svoja jezika služe manje, tako da im je i obim reči u oba jezika manji nego kod monolingvala. Zbog ovoga se oni češće nađu u situaciji gde im je reč „na vrh jezika“⁴ i ne mogu odmah da je se sete. 

Danas se „za bilingvalnost kaže da je prednost bez obzira na to da li dete ima problem sa govorom, jezikom, u komunikaciji, ili ima poteškoće sa hranjenjem ili gutanjem“⁵. Takođe, ukoliko su životni uslovi takvi, kaže se da vredi raditi na dvojezičnosti kod dece što ranije⁶. 

Brzina progovaranja kod dece se razlikuje od deteta do deteta i zavisi od okolnosti. Neke od tih okolnosti su kvantitet i kvalitet jezika kojim(a) je dete izloženo⁷. O činjenici da dvojezična deca nisu zbunjena govori naučnik, lingvista koji se bavio bilingvalnošću, Albert Kosta. On jako lepo objašnjava šta je fonotaktika. Zahvaljujući fonotaktičkim pravilima jako mala deca mogu da klasifikuju reči u jedan od jezika koji ih okružuju⁸.  

Praksa

Primera radi, naš dvojezični sin je progovorio kasnije od svoje starije bilingvalne sestre. Ona je počela da progovara sa 18 meseci, a on bliže 24om mesecu. I jedno i drugo (skoro) od početka znaju da se mami obraćaju na srpskom a tati na engleskom. Bilingvalna deca nisu zbunjena. 

Ćerka je takođe sa 24 meseca skinula pelenu. Sin sada, sa 24 meseca, povremeno sedne na nošu i dok je na njoj, traži da mu se čita. Ništa više od toga. Deca su različita. 

Obratite se stručnjaku koji je kvalifikovan i ima iskustva u radu sa dvojezičnom decom

Ukoliko se, međutim, kao roditelj brinete da vaše dete zaostaje, savet stručnjaka je da ih kontaktirate, i to što pre! Ovde je jako bitno navesti da stručnjak sa kojim odlučite da radite ima odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo u radu sa dvojezičnom decom. Nisu svi logopedi stručnjaci za bilingvalnost. Dvojezično dete treba da bude procenjeno na oba svoja jezika, a ne samo na jednom. U slučaju da logoped ne govori drugim jezikom deteta, neophodno je prisustvo prevodioca. Zašto? Kod male dece, kao i kod odraslih, jedan jezik je obično dominantniji od drugog i dete treba da ima priliku da pokaže sve što zna/kaže, na oba svoja jezika da bi se stekla kompletna slika⁹.

Može da se desi da vam kompetentan stručnjak posavetuje da privremeno koristite samo jedan jezik sa detetom. Na ovo treba gledati kao na privremeni korak ka poboljšanju jezičke ili emotivne dobrobiti deteta¹⁰. Kasnije može da se radi na ponovnom uvođenju isključenog jezika. 

Zašto olako davanje ovakvih saveta može biti štetno

Savet „izbacite jedan jezik“ nikako nije široko primenljiv na sve dvojezične porodice. Smatram da davanje saveta ovoga tipa kroz medije koji dosežu do široke populacije može biti veoma štetno. Ovakve tvrdnje plaše roditelje. Posledica je da jezički potencijal kako dece tako i celih porodica ostaje nepoznat, neistražen i neiskorišćen.

Još je štetnije kada ga daje osoba koja je stručnjak. Sve ukazuje na to da dvojezičnost nije oblast gde leže njegove kompetencije. Nažalost, ovo nije jedini primer gde „stručnjak“ savetuje isključivanje jezika. 

Isključivanje jezika, potencijalno može da dovede do gašenja jezika ljubavi, jezika nasleđa i tradicije, kao i mogućnosti deteta da sutra komunicira sa najbližima koji se nalaze u domovini: bakama, dekama i drugim članovima porodice. Zatvaraju se vrata njegovoj/njenoj pripadnosti dvema kulturama i zaista jednom širem gledanju na svet koje je karakteristično za decu koja odrastaju na dva jezika i u dve kulture. Takvu jednu imam pored sebe, i verujte mi, blago je!

Moj savet glasi „volite svoju decu na svom jeziku i provodite sa njima kvalitetno vreme na tom jeziku“. Ovo znači nemojte ih izlagati ekranima i misliti da će jezik da nauče iz crtaća. Deci je potrebna aktivna izloženost jeziku i interakcija sa odraslom osobom da bi jezik procvetao¹¹.

I naravno, informišete se dodatno iz pouzdanih i proverenih izvora o ovoj temi.

Pet pouzdanih i proverenih izvora na temu dvojezičnosti

U nastavku ću nabrojati pet različitih izvora za koje smatram da su odlična polazna tačka za one koji (nameravaju da) gaje dvojezičnu decu. Koristila sam ih da poduprem tvrdnje u ovom tekstu. Sadrže puno referenci, tako da mogu ukazati na dalju literaturu ako želite da čitate i slušate više. Ako ne, sasvim su dovoljni da steknete pristojnu sliku o tome šta dvojezičnost jeste a šta nije. 

3 knjige

1. A Parent’s and Teachers’ Guide to Bilingualism, Colin Baker

Ova knjiga je napisana u formi pitanja i odgovora i ne zahteva da je čitate od korice do korice, već da je koristite po potrebi i na način koji vama odgovara. Podeljena je na celine: porodica; razvoj jezika; problemi; čitanje i pisanje; obrazovanje; i jezik u učionici. Meni je lično bila jako korisna pre Klarinog kretanja u englesku školu kada sam se pitala kako će se snaći sa dva pisma (jer je tada već bila upoznata sa ćirilicom). Neću pričati dalje na ovu temu, već ću je ostaviti za neki od sledećih tekstova na blogu. 

2. Bilingual, Life and Reality, François Grosjean

Jako pitka knjiga, u kojoj sam se upoznala sa terminima bicultural (osoba koja pripada dvema kulturama) i biliteral (osoba koja je pismena na dva jezika). Puna je referenci, tako da može da vam posluži kao inspiracija za dalje čitanje. Ja sam posle nje „potrčala“ da pročitam roman Eve Hofman „Izgubljeno u prevodu“. 

3. The Bilingual Brain, Albert Costa

Meni je ova knjiga, u kojoj nam Kosta objašnjava kako radi dvojezični mozak, verovatno najbolja koju sam do sada pročitala na temu bilingvalnosti. Stavila sam je na treće mesto jer je teža za čitanje. Napisana je možda malo više kao naučni rad nego kao knjiga koja se čita pred spavanje. Ja sam njome bila fascinirana, tako da sam napisala prikaz knjige i u njega stavila sve one informacije koje su na mene ostavile najveći utisak.

Podkast

4. Kletsheads, Sharon Unsworth

Podkast o dvojezičnoj deci za roditelje, nastavnike i logopede. Šeron je lingvistkinja i mama dvoje bilingvalne dece. U podkastu razgovara sa raznolikim i nadasve kompetentnim gostima o mnogim aspektima dvojezičnosti i dvojezičnog vaspitanja. U svakoj epizodi Šeron u gostima ima i male bilingvale. Divno je čuti kako oni gledaju na svoju dvojezičnost. 

Bilten

5. Motherlingual, Malwina Gudowska

Ako, kao i ja, volite dvojezičnost ali vas interesuje i emotivna strana vaspitavanja dece sa dva jezika (u zemlji koja nije vaša) onda je ovaj bilten baš za vas. Malvina je lingvistkinja i mama dva dvojezična deteta koja odrastaju u Londonu. Dok čitam ono što ona piše, imam osećaj da me razume, da razume ono kroz šta prolazim i da nisam sama. A to, verujte, u mnogoljudnome gradu kao što je London, gde paradoksalno češće srećete osećaj usamljenosti nego svoje prijatelje, nije mala stvar. 

Da zaključim

Nadam se da sam onima koji su želeli domaći zadatak dala dovoljno da budu mirni za neki naredni period. Postizanje i održavanje dvojezičnosti kod dece je predivna ali istovremeno i preteška misija – verovatno ste ovu tvrdnju već videli u nekom od mojih tekstova. Uspešno odgajanje dvojezične dece je neverovatno plemenit podvig koji nagrađuje predivnim rezultatima. Informišite se iz pravih izvora i pokušajte da uživajte u ovom dugoročnom procesu!

1. Unsworth, Sh. (2021), Kletsheads, All about bilingual children [Podcast] [Season 1, Episode 3] 11 January 2021, How do you know if a bilingual child has a language delay? (Guest: Dr Sean Perth), Available at: https://kletsheadspodcast.org/2021/01/11/how-do-you-know-if-a-bilingual-child-has-a-language-delay-season-1-episode-3/ Accessed: 30 Jan 2024.  ↩︎
2. Grosjean, F. (2012), Bilingual, Life and Reality, Harvard University Press, 1st Edition, p. 218 – 228.  ↩︎
3. Costa, A. (2021). The Bilingual Brain, 2^nd edition, Penguin Books, p. 50, 81. ↩︎
4. Costa, A. (2021). The Bilingual Brain, 2^nd edition, Penguin Books, p. 67 – 72. ↩︎
5. Royal College of Speech and Language Therapists (2024) Available at: https://www.rcslt.org/speech-and-language-therapy/clinical-information/bilingualism/ (Accessed: 2 February 2024.) ↩︎
6. Baker, C. (2014), A Parents’ and Teachers’ Guide to Bilingualism, 4^th edition, Multilingualism Matters, p. 47. ↩︎
7. Baker, C. (2014), A Parents’ and Teachers’ Guide to Bilingualism, 4^th edition, Multilingualism Matters, p. 48.  ↩︎
8. Costa, A. (2021). The Bilingual Brain, 2^nd edition, Penguin Books, p. 5 – 7. ↩︎
9. Unsworth, Sh. (2021), Kletsheads, All about bilingual children [Podcast] [Season 1, Episode 3] 11 January 2021, How do you know if a bilingual child has a language delay? (Guest: Dr Sean Perth), Available at: https://kletsheadspodcast.org/2021/01/11/how-do-you-know-if-a-bilingual-child-has-a-language-delay-season-1-episode-3/ Accessed: 30 Jan 2024. ↩︎
10. Baker, C. (2014), A Parents’ and Teachers’ Guide to Bilingualism, 4^th edition, Multilingualism Matters, p. 111. ↩︎
11. Costa, A. (2021). The Bilingual Brain, 2^nd edition, Penguin Books, p. 26. ↩︎