Nedavno sam imala veliko zadovoljstvo da pro\u010ditam roman prvenac Jelene Angelovski koji nosi naziv \u201eMika\u201d. S obzirom na to da sam mama koja odgaja dva bilingvalna deteta u inostranstvu, ovaj roman je ostavio veliki utisak na mene. Preciznije re\u010deno, prona\u0161la sam se u njemu. <\/p>\n\n\n\n
Sa Jelenom sam obavila jedan divan razgovor na srpskom jeziku koji je sada objavljen u kategoriji snimci ovde na blogu<\/a>, ali sam zamolila Jelenu i da mi odgovori na pitanja pismeno da bih na\u0161 razgovor prevela na engleski jezik. Verujem da \u0107e, ono \u0161to Jelena ima da ka\u017ee, biti interesantno i korisno svakom roditelju koji podi\u017ee bilingvalnu decu u inostranstvu, bez obzira na to koji su jezici u pitanju. <\/p>\n\n\n\n Jelena, hvala ti \u263a<\/p>\n\n\n\n J: Ro\u0111ena sam i odrasla u Pan\u010devu.<\/strong> Nakon \u0161to sam diplomirala srpsku knji\u017eevnost i jezik sa op\u0161tom knji\u017eevno\u0161\u0107u na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu, vratila sam se u Pan\u010devo i tamo predavala srpski u osnovnoj \u0161koli koju sam i sama zavr\u0161ila. <\/p>\n\n\n\n Paralelno sa nastavni\u010dkim poslom, nastavila sam sa postdiplomskim studijama iz oblasti knji\u017eevnih nauka, da bih magistrirala i doktorirala na temama vezanim za srpsku prozu 20. veka. Usput sam manje ili vi\u0161e redovno pratila savremenu knji\u017eevnu produkciju, pisala prikaze za knji\u017eevne \u010dasopise i bavila se mentorskim radom sa talentovanom decom. Privatno, to su bile godine u kojima su mi se ra\u0111ala deca, dve \u0107erke i sin, u razmacima od po 3-4 godine. Pre pet godina, prijavila sam se na konkurs za nastavnike u inostranstvu, bila sam upu\u0107ena u Cirih i od tada nas petoro \u017eivimo u \u0160vajcarskoj. Nastava u inostranstvu podrazumeva rad u me\u0161ovitim grupama, jednom nedeljno u svakoj grupi, a imamo ih 6-7 uglavnom. Na\u0161a nastava je organizovana u blokovima, u kojima imamo slobodu da u okviru propisanog nastavnog programa oblikujemo \u010das koji \u0107e sadr\u017eati pomalo od tri predmeta koje taj program obuhvata.<\/p>\n\n\n\n J: Radi se o de\u010daku Miroslavu Anti\u0107u, koga zovu Mika. On je ro\u0111en u Srbiji, ali odrasta u \u0160vajcarskoj. Kako to obi\u010dno biva, njegovi problemi se ne re\u0161avaju, ve\u0107 samo gomilaju \u2013 po\u010dev od onih sa najboljim drugom, pa sa bitangama u \u0161koli, sa u\u010diteljicom i njenim zahtevima, sa mamom i tatom koji prolaze kroz svoju krizu, najzad i sa babom i dedom koji di\u017eu revoluciju u Srbiji. Problemi \u0107e se re\u0161iti, kao \u0161to su se i stvorili, me\u0111utim, Mika \u0107e nam tom putu nau\u010diti neke veoma va\u017ene stvari i to je ono \u0161to me je primarno interesovalo.<\/p>\n\n\n\n J: Kada me je urednica edicije Azbu\u010dni red u Slu\u017ebenom glasniku i na\u0161a sjajna spisateljica i dramatur\u0161kinja Vladislava Vojnovi\u0107 pitala da napi\u0161em roman o na\u0161em detetu koje raste u inostranstvu, ona je to u\u010dinila imaju\u0107i u vidu da ja tu decu dobro poznajem. I zaista, ja svakog dana osim svoje troje ku\u0107ne dece, \u010dija je sudbina po mnogo \u010demu sli\u010dna Mikinoj, sre\u0107em jo\u0161 po dvadesetak de\u010daka i devoj\u010dica njegovih godina, njegovog porekla, koji odrastaju u sli\u010dnom okru\u017eenju kao Mika. Da parafraziram pesnika Miku Anti\u0107a, u njima svima Mike ima.<\/p>\n\n\n\n J: \u017delela sam da napi\u0161em roman za najte\u017eu publiku \u2013 tinejd\u017eere. Nisu oni te\u0161ka publika po onom po \u010demu su te\u0161ki kao deca, ve\u0107 po tome \u0161to su iza\u0161li izvan pla\u0161ta roditeljskih \u010ditala\u010dkih izbora, a jo\u0161 nisu sasvim izbrusili svoj ukus i prona\u0161li ono \u0161to im se dopada, pa \u010desto odlu\u010duju da im se ne dopadne \u2013 ni\u0161ta. Me\u0111utim, pi\u0161u\u0107i roman, \u010desto sam razmi\u0161ljala i o sebi kao roditelju koji voli da \u010dita svojoj deci ali se istovremeno u\u017easava dosadnih knjiga za decu. U vreme koje posvetimo \u010ditanju, pred spavanje, roditelju je bitna izvesna stimulacija kako bi izgurao i tu, poslednju obavezu za taj dan i kako bi ona mo\u017eda postala i u\u017eitak. Zato sam kroz knjigu posejala mno\u0161tvo referenci ili, da tako ka\u017eem, fora koje \u0107e komunicirati vi\u0161e s roditeljima nego sa decom.<\/p>\n\n\n\n J: Govore\u0107i o problemima Mikinih roditelja, \u017eelela sam da progovorim o izazovima s kojima se suo\u010davaju iseljenici moje generacije i da tako ubijem dve muve jednim udarcem. Najpre, da deci \u010ditaocima poka\u017eem da ono \u0161to se mo\u017eda de\u0161ava u njihovom domu nije toliko stra\u0161no i neobi\u010dno, ve\u0107 da se mo\u017ee desiti, i doga\u0111a se mnogima. S druge strane, \u017eelela sam da ba\u0161 tim odraslim \u010ditaocima tako\u0111e poka\u017eem da nisu sami i da \u0107e iskustva nove imigracije polako po\u010deti da ispunjavaju tematsko polje savremene srpske knji\u017eevnosti. Volela bih da mislim da je Mika jedan mali deo tog procesa. Da konkretno odgovorim na tvoje pitanje \u2013 mama je na\u010delno zadovoljna svojim izborom da se preseli, ona nedvosmisleno vidi prednosti te odluke za celu svoju porodicu, pa najzad i za sebe. No, mama je deo jednog sistema vrednosti, \u010diji su mnogi od nas tako\u0111e deo, koji se, zapravo, te\u0161ko presa\u0111uje u nove okolnosti. Ona ima problem da ponovo osmisli svoj \u017eivot. Trudila sam se da izbegnem kli\u0161ee o tome da se neko negde ose\u0107a strancem, naprotiv \u2013 Mikina mama se u tom smislu dobro sna\u0161la. Me\u0111utim, ona je profesorka latinskog, ceo \u017eivot je u\u010dila i usavr\u0161avala se misle\u0107i da je to dovoljno i da \u0107e nekako sve ostalo ve\u0107 pasti s neba. Kad se na\u0161la u novoj sredini gde je trebalo krenuti od nule i uposliti te svoje celo\u017eivotne potencijale na dobrobit svoje porodice, tu se ona nekako blokirala i ostala da se vrti u frazama koje je nau\u010dila na seminarima.<\/p>\n\n\n\n L: <\/strong>Ja sam, nedavno, shvatila da ne podi\u017eem samo bilingvalnu decu, ve\u0107 decu koja pripadaju dvema kulturama i koja su pismena na dva jezika (biculturals <\/em>i biliterates<\/em>). Iako, osoba mo\u017ee da bude bilingvalna, a da ne bude ove druge dve stvari. Ti si, sve ove tri stavke, pokrila u romanu: pismo kroz nazive poglavlja; srpski jezik kroz izraze kao \u0161to su \u201e\u0160ta te se ti\u010de?<\/em>\u201d; \u201e\u2026ko Damjanov zelenko<\/em>\u201d, \u201e\u0106ale i Keva su u \u0107orci<\/em>\u2026\u201d i kulturu: Mika Anti\u0107, Partibrejkersi, tambura, aktivizam i protesti. <\/p>\n\n\n\n J: Zavisi od cilja u\u010denja jezika. Ako neko u\u010di srpski kao strani jezik, iz pobuda iz kojih se strani jezik obi\u010dno u\u010di, on ne mora nu\u017eno poznavati kulturu. No, ako govorimo o na\u0161oj deci koja rastu i obrazuju se u inostranstvu, ja, iskreno, ne vidim smisao u\u010denja jezika razdvojeno od pismenosti i kulture. Na\u0161 cilj je da osposobimo tu decu da se snalaze u svom jeziku porekla u razli\u010ditim kontekstima \u2013 od porodi\u010dne svakodnevice, preko \u201esmall talk\u201c situacija sa rodbinom u Srbiji, do razvijanja dubljih veza sa sunarodnicima, mogu\u0107nosti da prate filmove, knji\u017eevnost, medije na srpskom, pa i da se bave nau\u010dnim diskursom. To je neizvodljivo bez poznavanja kulture i ba\u0161 tih razli\u010ditih konteksta u kojima jezik mo\u017ee funkcionisati, a i oni u njemu. \u010cesto pominjem de\u010daka od 15 godina i dva metra koji mi ka\u017ee: \u201eBoli me tiba\u201c \u2013 on zna za tu re\u010d za stomak jer ju je tako \u010duo od mame, on ne zna da ako to ka\u017ee pred dru\u0161tvom u Srbiji, ne\u0107e dobro pro\u0107i. To je sve pripadnost kulturi, i to se u\u010di.<\/p>\n\n\n\n J: To je vrlo interesantno pitanje i mislim da na njega ne postoji jedan odgovor. U uzrastu u kojem je Mika, a to je recimo rani pubertet, deci postaje veoma va\u017eno to ko su i \u0161ta su, i kao da upadaju u blagu groznicu potrage za obrisima svog identiteta, koji se moraju pojaviti \u0161to pre. U toj situaciji, nacionalni identitet mo\u017ee biti ne\u0161to \u0161to ih odvaja od vr\u0161njaka, recimo u razredu, i mnoga deca \u0107e ga vrlo rado prigrliti kao jednu sigurnu distinkciju. Neko obu\u010de majicu \u201eNirvana\u201c, a neko dres sa grbom Srbije, tako to otprilike ide. Ovo, me\u0111utim, nije jedini odgovor. Sasvim je realan i \u010dest scenario u kojem se nacionalni identitet krije iz potrebe da se uklope, da ne \u0161tr\u010de, \u0161to je upravo ono \u010dega se i Mika \u010desto pribojava. Na\u010din na koji se prema ovom identitetu odnose roditelji, i dalje odnos deteta prema vrednostima koje se promovi\u0161u u porodici, unosi u ovaj odgovor jo\u0161 zaista mnogo varijacija.<\/p>\n\n\n\n J: Izlaganje, izlaganje, izlaganje jeziku. To je klju\u010d. Dete se mora kupati u jeziku, eto ba\u0161 tako. Jezik roditelja je samo jedno lice tog jezika i on je neprocenjiv resurs, ali kao \u0161to smo videli u primeru tibe dvometra\u0161a, nije sveobuhvatan. Ona afri\u010dka poslovica o celom selu koje vaspitava dete ovde se mo\u017ee preneti na usvajanje jezika \u2013 svi bli\u017ei i dalji \u010dlanovi porodice, od malih ro\u0111aka do starih baka i deka, vr\u0161njaci, u\u010ditelji, knjige, filmovi, muzika \u2013 sve su to izvori iz kojih roditelj u inostranstvu ponekad u pomalo ve\u0161ta\u010dkim uslovima mora stvoriti taj plastenik u kojem \u0107e jezi\u010dke kompetencije njegovog deteta procvetati.<\/p>\n\n\n\nL: Za po\u010detak, da li bi nam rekla ne\u0161to o sebi?<\/h2>\n\n\n\n
L: Da li mo\u017ee\u0161 da nam zagolicas ma\u0161tu i ka\u017ee\u0161 nam (u par re\u010denica) o \u010demu se radi u romanu?\u00a0<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
L: Po kome si gradila Mikin lik?\u00a0<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
L: Meni se, li\u010dno, \u010dini da \u0107e se Mika dopasti razli\u010ditim profilima ljudi i uzrastima. Koga si ti imala u vidu kao Mikinu ciljnu publiku?<\/h2>\n\n\n\n
L: Na mene je poseban utisak ostavio odnos roditelja. Ali pitanje koje mo\u017eda najvi\u0161e \u017eelim da ti postavim je: Za\u0161to je mama nezadovoljna?<\/h2>\n\n\n\n
L: Koliko su tebi bitne (ili ne) ove tri stvari i koliko smatra\u0161 da su povezane?\u00a0<\/h2>\n\n\n\n
L: Jedno od mojih omiljenih poglavlja je ono na slovo \u2019I\u2019 \u2013 identitet, da li se i koliko deca kojoj ti predaje\u0161 ose\u0107aju kao Srbi po identitetu?<\/h2>\n\n\n\n
L: \u0160ta mi, kao roditelji, mo\u017eemo da uradimo da pomognemo na\u0161oj deci koja \u017eive u dijapori da nau\u010de maternji jezik i da ga o\u010duvaju?<\/h2>\n\n\n\n