Pre ta\u010dno deset godina sam osetila da mi je potrebna promena. Spakovala sam svoj Beogradski \u017eivot u jedan kofer, ukrcala se na avion i oti\u0161la u London da zapo\u010dnem jednogodi\u0161nje master studije. Upisala sam master iz menad\u017ementa u komunikacijama (Communications Management). Sada vidim koliko je to davno bilo: avio kompanija kojom sam letela se tada zvala JAT, a danas se zove Air Serbia. Tako\u0111e, nisko bud\u017eetna kompanija Wizz Air tada jo\u0161 uvek nije letela na relaciji Beograd London. <\/p>\n\n\n\n
Sada kada se, deset godina kasnije, osvrnem na tu godinu znam da je bila jedna od najbezbri\u017enijih u mom \u017eivotu. To je bila godina u kojoj sam dobila priliku da radim na hrabrosti i poka\u017eem, sebi ponajvi\u0161e, da mogu da uspem u stranom gradu, velikom i skupom, kao London. Ali tada, nisam imala taj utisak. Utisak celog iskustva je bila usamljenost. Da nisam tada, negde na po\u010detku boravka u Londonu, upoznala sada\u0161njeg kuma i Toma godinu dana kasnije, mislim da ne bih \u017eelela da ostanem tamo posle zavr\u0161etka mastera. <\/p>\n\n\n\n
\u010cinilo mi se da su u Londonu odnosi me\u0111u ljudima hladniji nego kod Srba (i jo\u0161 uvek sam istog mi\u0161ljenja). Me\u0111utim, mogu\u0107e je da sam stekla ovaj utisak jer sam bila nova u gradu. Kada bih se na\u0161la sa kumom, grlili smo se jako. Nedostajao nam je dodir sa ljudima, a nismo imali koga drugog da zagrlimo osim jedno drugo. U to vreme nije postojalo dr\u017eanje rastojanja od drugih zbog kovida, tako da nam se ovaj manjak oksitocina koji se lu\u010di pri kontaktu sa ljudima \u010dinio stran. <\/p>\n\n\n\n
Tada sam imala 25 godina i po prvi put u \u017eivotu sam \u017eivela kao pravi student \u2013 u studentskom domu sa ograni\u010denom koli\u010dinom novca, daleko od maminog stana i naninih toplih ru\u010dkova. Se\u0107am se da je znalo da se desi da ceo dan jedem samo Sejnzberijev (Sainsbury<\/em> \u2013 ime lanca supermarketa) kornflejks sa javorovim sirupom i pekan orahom. Onda bih uve\u010de iza\u0161la i \u201eve\u010derala\u201c fla\u0161u vina. <\/p>\n\n\n\n Redovno smo i\u0161li u klub Fabric<\/em> (manje sam volela Ministry of Sound<\/em>, a i bio je dalje od Shoreditch<\/em>\u2013a, kraja u kome sam \u017eivela). Me\u0111utim, jako brzo me je razo\u010darao miris (prde\u017ea!) koji se \u0161irio ovim klubovima. Nije mi se svi\u0111ao ni broj turista koji ih je pose\u0107ivao. Ovo su bili komercijalni klubovi, a ja verovatno nikada nisam otkrila klubove u koje su i\u0161li oni koji u Londonu borave malo du\u017ee nego turisti\u010dki. <\/p>\n\n\n\n Upoznavanje sa engleskim obrazovanjem mi nije palo lako, na neki na\u010din me je \u0161okiralo. Prvo, trebalo je da nau\u010dim da pi\u0161em eseje na kriti\u010dki na\u010din. Trebalo je da navodim dobre i lo\u0161e strane jednog stava na primer i na taj na\u010din govorim u korist ne\u010dega sa \u010dime se nisam slagala. Onda, ispostavilo se da profesori zaista \u010ditaju nacrte eseja koje bih im slala. Potom bi mi vratili te nacrte sa puno izmena i komentara kao \u0161to su: \u201eKako vi ovo znate?\u201c, i \u201eDa li biste mogli da navedete literaturu da doka\u017eete ovu tvrdnju?\u201c. <\/p>\n\n\n\n Na kraju, i njihov na\u010din ocenjivanja: Bila sam u \u0161oku kada sam shvatila da ocena Distinction<\/em> (bukvalno se prevodi kao odlikovanje<\/em>) postoji manje vi\u0161e samo teoretski. Jako retko se dobija, osim ako niste Ajn\u0161tajn ili Tesla. Profesor mi je rekao da treba da slavim ako dobijem ocenu Merit<\/em> (bukvalan prevod zasluga\/po zasluzi<\/em>). Na kraju, po re\u010dima profesora, i ocena Pass<\/em> (pro\u0161ao\/la<\/em>) je tako\u0111e veliki uspeh. I dan danas se pitam za\u0161to kod njih uop\u0161te postoje ocene koje cicija\u0161ki nisu voljni da dodele vrednim studentima. <\/p>\n\n\n\n Onda sam upoznala svoga mu\u017ea, dobila prvi posao (i upoznala vi\u0161e ljudi) tako da sam po\u010dela da posedujem vi\u0161e novca. Tako\u0111e se uspostavio i ose\u0107aj pripadnosti. U periodu od nekoliko godina, nije bilo produ\u017eenog vikenda ili odmora da nismo putovali van Engleske, sami ili sa dru\u0161tvom. Tako\u0111e, imala sam i period kada su bile obavezne vikend posete kafi\u0107ima (mada je zaista preciznije doslovno re\u0107i kofi\u0161opovima) i restoranima zbog dobre kafe, bran\u010deva i slikanja za Instagram (naro\u010dito sa drugaricama sa Balkana). Ovo su aktivnosti koje smo volele, a obo\u017eavale smo ih onda kada smo ih radile zajedno. \u010cinile su nas sre\u0107nim i naoru\u017eavale nas pozitivnom energijom koja nam je pomagala da pre\u017eivimo narednu radnu nedelju u kancelariji. <\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de posla i kancelarijskog tj korporacijskog \u017eivota pre dece, ukoliko ste bili vredni, posve\u0107eni i ukoliko ste pokazivali nekakvu strast prema tome \u0161ta radite (ili \u010dak ne), mogli ste da napredujete u okviru jedne kompanije. Ukoliko biste promenili kompaniju, mogli ste da napredujete vi\u0161e. Tako da je za mene, u to vreme, \u017eivot i\u0161ao po \u0161ablonu \u2018dobro radi; budi nagra\u0111en; dobro se zabavi\u2019. Ne znam za\u0161to sam naivno mislila da \u0107e ovaj \u0161ablon i napredak kroz \u017eivot zauvek biti isti. <\/p>\n\n\n\n Onda je dete do\u0161lo, poslodavac izneverio, desio se kovid a bliski prijatelji oti\u0161li iz grada (i dr\u017eave). London sada, deset godina kasnije, li\u010di na onaj London sa po\u010detka ovog teksta. Opet mi je potrebna promena\u2026<\/p>\n\n\n\n Pro\u0161la decenija je bila puna do\u017eivljaja, ljubavi, sre\u0107e, divnih prijateljstava, smeha, borbe, boli i razo\u010darenja \u2013 verovatno sli\u010dno kao i \u017eivot bilo gde drugde na svetu. Zahvalna sam jer sam imala priliku i podr\u0161ku porodice da iskusim sve ovo u gradu kao \u0161to je London. Upoznam mu\u017ea, dobijem dvojno dr\u017eavljanstvo i dobijem decu koja su polu Srbi polu Englezi. \u0160ta i kako dalje, \u017eivot \u0107e pokazati. <\/p>\n\n\n\n Londonu, hvala ti <3<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pre ta\u010dno deset godina sam osetila da mi je potrebna promena. Spakovala sam svoj Beogradski \u017eivot u jedan kofer, ukrcala se na avion i oti\u0161la u London da zapo\u010dnem jednogodi\u0161nje master studije. Upisala sam master iz menad\u017ementa u komunikacijama (Communications Management). Sada vidim koliko je to davno bilo: avio kompanija kojom sam letela se tada […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1065,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[399],"tags":[441,440,415],"class_list":{"0":"post-1292","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-dvojezicna-deca","8":"tag-london-sr","9":"tag-nacin-zivota","10":"tag-posao"},"yoast_head":"\nRejvovi<\/h2>\n\n\n\n
Englesko obrazovanje<\/h2>\n\n\n\n
\u017divot je postao prijatniji<\/h2>\n\n\n\n
Posao<\/h2>\n\n\n\n
Zar opet ose\u0107aj neugodnosti?<\/h2>\n\n\n\n
Ne znam za\u0161to uvek zavr\u0161avam tekst tako \u0161to ka\u017eem da sam zahvalna\u2026<\/h2>\n\n\n\n