Ove godine smo proveli pet i po meseci u Srbiji. Na taj način smo promenili jezičku ravnotežu u našoj porodici u korist srpskog. Ovaj tekst govori o tome kako je protekli period uticao na jezike u našoj porodici, ali i o tome kako je uticao na to da porastemo i sazrimo.
Prilika & objašnjenje
Bili smo u mogućnosti da boravimo u Beogradu od proleća do rane jeseni, zato što je moj muž dobio produženo porodiljsko zbog Oliverovog rođenja. Osim toga što sam želela da moja deca provedu duži vremenski period sa mojom porodicom i nastave da se zbližavaju sa njima, takođe sam želela da Klara boravi u sredini gde je srpski dominantan jezik, integriše se u društvo i stvori lepe uspomene. Možda se neće sećati svakog detalja, ali verujem da će osećanje ljubavi i pripadnosti ostati sa njom zauvek.
Integracija u društvo
Klara je išla u vrtić u Beogradu punih pet meseci. Zašto? Nama je bilo bitno da nastavi sa dnevnim aktivnostima koje je imala u Londonu. Takođe sam želela da stekne drugare u Beogradu i vidi iz prve ruke da se srpski ne govori samo u mojoj porodici, već da ga govore i druga deca – njeni vršnjaci. Zaposleni u vrtiću i deca su bili jako pažljivi i prigrlili je kao svoju od samog početka. Ovo joj je pomoglo da se navikne na novu sredinu jako brzo. Zbog ovoga smo veoma zahvalni i ponosni na nju.
Klara se tako dobro uklopila da je posle prve dve nedelje našeg boravka u Beogradu ona bila ta sa najgušćim rasporedom u porodici. Išla je na rođendane, izlete i časove baleta. Imala je intenzivan društveni život, naročito kada na njega dodate i aktivnosti koje sam ja organizovala za vikend – viđanja sa porodicom i prijateljima.
Jezik, dečije pesmice i koliko je to sve meni značilo
Klarin srpski je uvek bio za divljenje, s obzirom na jezičke uslove odrastanja. Međutim, ovoga leta počela je da usvaja reči brže i zbog toga joj se i samopouzdanje povećalo. Dolazila je kući iz vrtića sa frazama „K’o muva bez glave“ i „K’o lud na brašno“. Takođe je pevala i recitovala raznorazne srpske dečije pesmice (volela je na primer „Cicija Policij“’ i „Tužibaba Jeca“). Ovo su pesme kojih se ja sećam iz svog detinjstva. Pre nego što sam je čula da ih peva, uopšte nisam mogla da zamislim da će me te pesmice iz Klarkinih usta toliko usrećiti.
U ovom periodu je veoma porasla i sazrela. Pošto smo imali blisku porodicu u neposrednoj blizini, bila je na svom prvom „prespavanjcu“. Nastavila je da ih praktikuje dok smo bili u Srbiji. Takođe je po prvi put otišla na letovanje sa bakom i našim kumicama, gde se predivno provela.
Jezik, društveni i kulturološki kontekst i odnosi sa ljudima u Beogradu su faktori koji su zajedno doprineli tome da ona postane bilingval koji (skoro) podjednako dobro govori svoje jezike – ovo sa sigurnošću mogu da kažem bar za period dok smo boravili u Srbiji, a i duže.
A šta je sa engleskim?
Što se engleskog tiče, nije trpeo promene dok joj je tata bio u Beogradu. Tomovo prisustvo ga je u potpunosti održalo. Nekada bi čak rekla neku englesku reč umesto srpske. Na primer, oduševilo me je kada je jednom izgovorila ‘vudena igračka’ (wood – drvo).
Međutim, Tom se vratio u London pre nas. U tom period kada Tata nije bio sa nama, engleski joj je malo oslabio. Kada ga je sledeći put videla, iz čista mira mu je rekla ‘Tata, moj engleski nije toliko dobar. Zaboravljam neke reči.’ Ovim nas je potpuno ostavila u zadesu – bila je potpuno svesna svojih jezika, i videlo se da može da uporedi njihovu trenutnu jačinu i promenu u dominaciji. Engleski joj je opet 100% ojačao kada smo se vratili u London.
Ova situacija je nešto čega treba da se setim svaki put kada se u Londonu ne osećam dobro zbog srpskog svoje dece. Izgleda da je, u ovom uzrastu, dnevna komunikacija sa makar jednom osobom dovoljna da se jezik održi. Kao što smo videli, jezik postaje ugrožen kada ta jedna osoba nije tu da podstakne aktivno korišćenje jezika.
Lola
Možda ste se zapitali šta se sa nama ostalima dešavalo u toku leta? Oliver je bio okružen srpskim toliko da verujem da je stvorio dobru bazu da ga progovori jednog dana. Počeo je da brblja „mama“ i „baba“ kada je imao osam meseci. Jedva čekam da vidim kako će se njegov govor dalje razvijati. Srpsko govorno područje je takođe stimulisalo Klaru da sa njim priča na srpskom. Nadam se da će im ta navika ostati i u budućnosti, makar u mom prisustvu.
Tom zvanično uči srpski
Što se Toma tiče, on je na svoju inicijativu zvanično počeo da uči srpski i zbog toga sam jako ponosna na njega. Prvo je išao na grupni intenzivni kurs koji je trajao mesec dana. Onda je učenje nastavio jedan na jedan kroz časove konverzacije par puta nedeljno. Sada kada smo se vratili u Englesku, ja sam mu glavni profesor iako je nastavio sa onlajn časovima konverzacije jednom nedeljno. Radimo srpski uz udžbenik dva do tri puta nedeljno. Nadam se da nećemo bataliti ovu naviku posle par nedelja.
Investicija u budućnost
I na kraju ja. Iako tužna jer smo otišli iz moje domovine, srećna sam što smo uspeli da organizujemo ovih pet i po meseci tako kako smo ih organizovali. Nekima podizanje malenih bilingvala može da deluje lako kada provodimo toliko vremena u zemlji gde se govori manjinski jezik. Ali verujte mi, ono ima svoju cenu i zaista nije lako. Bilo je potrebno dosta vremena da se ubedi, sve isplanira i organizuje. Ja na ovaj period gledam kao na veliku investiciju u budućnost. Zaista verujem da vredi uložiti vreme i trud u dvojezičnost dece onda kada su mala.
Onima koji dele iste jezičke ambicije sa mnom, mogu samo najtoplije da preporučim ovakav vid avanture!
Lena x