Kao i većina roditelja, pred kraj druge trudnoće sam počela da brinem kako će se Klara nositi sa rođenjem bebe brata. Dali smo sve od sebe da je pripremimo za nadolazeću promenu i ona je zaista delovala uzbuđeno što će uskoro postati starija sestra. Međutim, jednom se desilo nešto što je delovalo kao da to nije tako. Probudila se iz popodnevne dremke i rekla mi čim sam ušla u sobu: „Mama, našla sam te“’. Kada sam je pitala za objašnjenje, rekla mi je da je sanjala da sam se izgubila. Svuda me je tražila ali nije mogla da me nađe. Kada se potpuno razbudila, izgledala je kao da joj je jako laknulo što sam tu. Ja sam daleko od psihologa, ali sam njen san protumačila kao podsvesni strah da me ne izgubi. Mene, a i moju pažnju onda kada beba dođe.
Novi dvojezični izazov
Pošto sam takođe i mama koja želi da podigne decu koja dobro govore dva jezika, suočila sam se sa još jednim izazovom: kako da mlađem detetu obezbedim jednake uslove za učenje srpskog, jednake onima koje je imalo starije dete. Čitala sam i čula o raznim iskustvima koja tvrde da se manjinski jezik (srpski u našem slučaju) u porodici koristi još manje kada dođe drugo dete. Razlog je to što starije dete ima prirodnu potrebu da govori dominantnijim jezikom sa mlađim detetom (kod nas je engleski dominantan). Na taj način je mlađe dete izloženo manjinskom jeziku manje nego što je prvo dete bilo.
Kratkoročno rešenje
Dok sam se spremala za porođaj, paralelno sam pokušavala da nađem kratkoročna rešenja za oba ova izazova.
Moja mama je trebalo da dođe nekoliko nedelja pre mog termina da nam pomogne oko nove bebe i oko Klare. Ja sam u mami videla pomoć i oko Klarinog srpskog. Termin mi je bio oko četiri meseca pošto smo se vratili sa odmora u Srbiji. Tada je, prirodno, Klarin engleski postajao jači od srpskog.
Vrtići su bili zatvoreni za engleski Božić kada mi je mama stigla. Klara i ona su provodile puno vremena zajedno, najviše se igrajući. Klara je čak izjavila, dva dana pošto je moja mama došla da neće više da spava popodne. Zaista se pridržala tog obećanja. Sećam se da sam bila jako srećna dok sam ih gledala kako se zbližavaju (ovaj osećaj može biti poznat onima koji podižu decu daleko od svojih porodica). Mislila sam da će ovaj period ‘zaljubljenosti’ između njih dve trajati zauvek, ali sam bila u krivu. Trajao je dok Oliver nije došao.
Promena
Činilo se da je Klara bila radosna što nam se Oliver pridružio. Zaista nikada nije rekla niti pokazala nešto negativno o ili ka Oliveru. Međutim, ja sam bila prva na udaru kada je reč o njenoj reakciji na promenu – počela je da me ignoriše, naročito kada sam dojila bebu. Onda je počela da ignoriše i moju mamu. Činilo mi se kao da je prokljuvila da je moja mama bila tu da joj odvraća pažnju od te velike promene koja se upravo desila. A Klara je htela u njoj da učestvuje i nije htela ništa da propusti. Mislim da je njihovom zajedničkom igranju došao kraj onoga momenta kada se Oliver rodio. Umesto nje, Klara se potpuno fokusirala na svog oca, onda kada nije bio na poslu.
Moja mama se onda vratila u Beograd a moj muž započeo svoje produženo porodiljsko odsustvo. Bio je kod kuće sa nama, tako da nisam imala vremena za jedan na jedan vreme sa Klarom kao ranije. Nastavila je da me ignoriše i da bude usredsređena na tatu. Meni se to nikako nije svidelo. Bila sam hormonalna, neispavana i u panici zbog srpskog.
Osećaj nelagode
Prvo, bila sam nesrećna jer je Klara zbog ovakvih okolnosti najviše govorila engleski; drugo, ona se Oliveru najviše obraćala na engleskom. Obraćala mu se na srpskom kada su bili sami sa mnom, ali ovakvih situacija nije bilo mnogo. Što se tiče obraćanja Oliveru na engleskom, brinula sam se da će stvoriti naviku ili naučiti da sa njim priča samo na engleskom. Ja sam, sa druge strane, zaista želela da stekne naviku da sa njim govori i na srpskom.
I opet, kratkoročna rešenja
Moj (pod hormonima) trud da očuvam srpski je izrodio dva pristupa problemu: kada bi Klara Oliveru nešto rekla na engleskom, ja bih to isto rekla na srpskom. Ovo sam radila jer sam želela da joj pokažem (tj modelujem) ponašanje koje sam htela i da vidim. Naravno da sam se nadala da će ona usvojiti ovakvo ponašanje i početi da ga primenjuje. Drugi pristup je bio da prosto i jednostavno stvorim to jedan na jedan vreme koje smo na izgled izgubile. Počela sam da je vodim na časove baleta i ovo je u mnogome doprinelo našem ponovnom zbližavanju na srpskom.
Pogled na situaciju sa distance
Sada, kada sam mama dvoje male dece ukupno pet meseci, setim se tog samog početka i znam da se uopšte nisam osećala prijatno. Usredsređivala sam se na stvari koje mi se nisu sviđale, a bila sam slepa za one koje su bile dobre i na kojima je trebalo da joj čestitam.
Čak iako je više koristila engleski nego srpski, Klara je uvek i bez izuzetka sa mnom pričala na srpskom. U momentima u kojima nije mogla da se seti neke srpske reči, nije posezala za engleskim da bi se na brzaka izvukla iz situacije. Umesto toga, pokušavala je da opiše reč na srpskom koja joj nedostaje. Daću vam primer: jednom je htela da mi kaže da kada padne mrak, može da uključi svetla na trotinetu. Međutim, nije mogla da se seti izraza kada padne mrak, pa je umesto toga rekla onda kada idemo da spavamo. Sada kada pomislim na taj trenutak, ponosim se njome, njenom disciplinom i kreativnošću sa jezicima. Iako ga nisam toliko cenila u datom trenutku, ovo je trenutak koji ću pamtiti i pričati joj o njemu kada poraste.
OK smo (za sada!)
Sada kada smo izašli iz Oliverove novorođene faze, čini mi se da smo svi malo manje osetljivi. Oliver je prva osoba koju Klara traži da vidi kada se probudi. Čini se da se navikla na to da je moja pažnja podeljena. Gubitak moje pažnje nadoknađuje tatinom, bakinom i ujakovom i ujninom. Trenutno smo u Beogradu na duže. Kao što možete da zamislite, mnogo sam srećnija i opuštenija. Beograd je jedino mesto gde sam želela da provedem porodiljsko: okružena porodicom, prijateljima, ljubavlju i jezikom.
Ovo naravno ne znači da stresa i traženja pažnje nema kao ni brige o tome kako ćemo nadalje (mi i naši jezici) kada se vratimo u London. Naprotiv. Ali pokušavam da uživam u trenutku, životu kakav je sada i budem zahvalna na prilici da boravim duže kod kuće, čak i privremeno.