„Da li su te secnuli? “ Ovo je pitanje koje su mi prijateljice u Srbiji najčešće postavljale.
„Ne, oni to ovde ne rade. Puste te da se pocepaš.“
Takođe, ovde vam ne daju ništa da ispraznite creva pre porođaja. I u ovom slučaju, puste stvari da idu svojim tokom. A ako se dese, rade na sanaciji.
Vođenje trudnoće u NHS-u u kratkim crtama
Obe svoje trudnoće i oba porođaja sam vodila u NHS–u (državno zdravstvo Velike Britanije). S obzirom da je NHS državno zdravstvo, ono je besplatno. U toku obe trudnoće sam otišla na nekoliko privatnih ultrazvukova, jer kada vodite trudnoću državno, dobijate ih samo dva. Jedan u dvanaestoj i drugi u dvadesetoj nedelji. Ako je trudnoća (kao što je moja prva bila) niskog rizika, ne zakazuje vam se ni jedan ultrazvuk posle dvadesete nedelje. Onda vas preuzima babica koja vodi računa o vama do kraja trudnoće. Ovo ne znači da će ta ista babica da vas porodi. Zapravo velika je verovatnoća da neće, osim ako se ne desi da je u smeni kada vi krenete da se porađate i nije zauzeta sa nekim drugim.
„A gde je doktor?“ i to su me pitali. Doktora dobijate samo ako se sumnja da sa vašom trudnoćom nešto nije u redu.
„Mali“ problem
U drugoj trudnoći su mi konstatovali mali problem na ultrazvuku u dvadesetoj nedelji. Rečeno mi je da ovo može da dovede do preeklampsije, i da beba može da bude mala. Zato su mi zakazali još ultrazvukova posle ovog.
Lagala bih kada bih rekla da nisam bila zabrinuta. Međutim pošto sam bila kod moje ginekološkinje u Beogradu koja je bila zadovoljna napretkom bebe, otišla sam sama na dodatni ultazvuk u 28oj nedelji i bila sam veoma opuštena. Pregled je počeo, a zdravstveni radnik specijalizovan za ultrazvuk je izgledao pomalo zabrinuto.
Pitala sam ga šta nije u redu tek pošto više nisam mogla da izdržim. Pokušao je da objasni, potpuno neuspešno da je izmerio da su bebine duge kosti kratke. Uzroci mogu biti razni: manja beba po konstituciji, Daunov sindrom ili skeletalna displazija.
Igra prestola
Objasnila sam mu da je rezultat prenatalnog testa bio mali rizik (low risk) za Daunov sindrom. Kada sam ga pitala šta je to skeletalna diplazija, odgovorio mi je pitanjem, citiram: “Da li si gledala igru prestola (Game of Thrones)?“. Tada sam shvatila da misli na Tiriona Lanistera i na stanje koje se zove ahondroplazija.
Bila sam šokirana, uplašena i zbunjena. Pola sata ranije, sa mojom trudnoćom je sve bilo OK. Kako nešto što je tako ozbiljno može da se otkrije tek u dvadeset osmoj nedelji?
Doktori specijalisti ipak postoje u Engleskoj
Usledile su kontrole i provere, privatno i sa NHS–om. Ovoga puta mi je dodeljen lekar koje se brinuo o meni. Posle nekoliko detaljnih pregleda zaključio je da je najverovatnije sve OK sa bebom. Njegove duge kosti jesu bile kraće (treći percentil), ali to je jednostavno bilo tako kakvo je dete. Nije moralo da znači da nešto nije valjalo sa bebom. Ali, kao i sa svakom drugom trudnoćom, doktor nije mogao ovo da tvrdi sa preciznošću od 100%.
Amniocinteza
Laknulo mi je, ali sam još uvek bila jako uplašena. Shvatila sam da ne mogu da provedem poslednja dva meseca trudnoće u stanju povećanog stresa i brige, tako da sam insistirala na tome da mi urade amniocentezu.
Rezultat sam dobila tri nedelje kasnije i glasio je NALAZ NORMALAN! Zbog ovoga sam poslednji deo trudnoće provela opuštenija. Međutim, znala sam da ću se opustiti u potpunosti tek kada bebu vidim svojim očima.
Zašto prirodno?
Iako su rezultati amniocenteze bilo dobri, hteli su da nastave da prate bebu i pomenuli su da bi indukcija možda bila poželjna. A ja sam zaista želela da porođaj krene prirodno. Zašto? Zato što mi je prvi porođaj krenuo prirodno i na moje veliko iznenađenje, celo iskustvo prvog porođaja je bilo sjajno:
Plan za porođaj koji nikada ne ide po planu
U Engleskoj vas ohrabruju da napravite porođajni plan i u njemu zabeležite gde i kako želite da se porađate: sa epiduralom u delu bolnice koji se zove porođajno odeljenje; u bazenu ili uz pomoć gasa smejavca u centru za rađanje (ovo je odeljenje koje vode babice. Ovde lekari i epidural nisu dostupni) ili kod kuće.
Pre nego što sam se porodila sa prvim detetom, želela sam da se porodim na porođajnom odeljenju sa epiduralom. Međutim, kada smo stigli u porodilište, ustanovili su da sam već devet santimetara otvorena. Zaključili su da imam visok prag bola pošto nisam uzela ništa protiv bolova dok sam bila kod kuće. Tako da su mi rekli da u porođajnom odeljenju nema mesta i odmah me poslali u centar za rađanje. Na moju sreću, bazen je bio slobodan. Pokazalo se da bazen zaista pomaže sa bolovima tokom kontrakcija.
Babice, bazen i gravitacija
Volim da kažem da sam „kliknula“ sa babicama koje su se brinule o meni. Znala sam da im se smena uskoro završava, tako da sam im rekla da bih volela da mi one pomognu da se porodim. Glavna babica mi je tražila da izađem iz bazena (vruća voda usporava kontrakcije) i šetam. Gravitacija je učinila svoje i Klara se rodila jako brzo posle toga. Porodila sam se dvanaest sati nakon što sam osetila prve blage menstrualne bolove. Aktivni deo porođaja je trajao četiri sata. Kada su ustanovili da sam se pocepala (drugi stepen), zašili su me.
Osnažujuće iskustvo
Pre nego što sam se porodila sa Klarom, bila sam veoma kritična prema trendu prirodnog rađanja u Velikoj Britaniji. Međutim, iskustvo koje sam doživela mi je pomoglo da budem ponosna na sebe, osnažilo me je i pokazalo mi da je moje telo sposobno da se porodi na aktivan i prirodan način.
Naoružana iskustvom i samopouzdanjem, želela sam da i sa drugim detetom počnem prirodno sama da se porađam. Posle još par dodatnih ultrazvukova, doktori su se složili da indukcija nije neophodna.
Kratak drugi porođaj i još kraće zadržavanje u bolnici
Oliver nam se pridružio osam dana nakon termina, a rodio se samo dva sata posle prve kontrakcije. Sve se desilo jako brzo. Moj muž je bio na vezi sa babicama u bolnici dok smo bili u taksiju. One su nas čekale na ulazu u bolnicu. Stigli smo do centra za rađanje (jedva!), a Oliver se rodio pet minuta kasnije.
Ovoga puta se nisam pocepala, Oliver je uspešno počeo da sisa i oboje smo prošli prve preglede. Otpustili su nas iz bolnice osam sati nakon porođaja. Moja mama (i još neki, meni bliski ljudi) još uvek ne mogu da veruju da nas nisu zadržali preko noći.
Da sažmem svoje iskustvo:
Da zaključim
U Britaniji vas ohrabruju da se porodite što prirodnije, ukoliko nemate komplikacija u toku trudnoće. Čini se da medicinsko osoblje ima opušten pristup prema trudnoći (dva ultrazvuka u državnom zdravstvu) i periodu posle porođaja (otpuštanje iz bolnice osam sati nakon porođaja). Međutim, ako posumnjaju da nešto nije u redu, tome pristupaju veoma ozbiljno.
Sticajem nesrećnijih okolnosti, mene je na ultrazvuku pregledao čovek koji nije bio vešt u komunikaciji sa pacijentima. Da bi me upozorio na moguće komplikacije, služio se neodgovarajućim jezikom. Zbog toga sam se osećala grozno, u svom telu i zbog svoga tela, kao i zbog tela koje sam nosila. Sada sa sigurnošću mogu da kažem da mi je poslednje tromesečje trudnoće bilo potpuno uništeno. Na sreću, usledilo je olakšanje pošto sam rodila zdravog dečaka i ono je izbrisalo sva negativna osećanja koja su se nagomilala u protekla tri meseca.
Kada se sve sabere i oduzme, imala sam (relativno) pozitivno iskustvo vođenja trudnoće, i veoma pozitivno iskustvo porođaja u Britaniji. U oba slučaja, zaista mogu samo da se zahvalim babicama jer su mi pomogle, poštovale me, i osnažile. Na kraju, ne smem da zaboravim da se zahvalim i sopstvenom telu zbog toga što ima sposobnost dobro da se porodi.
Svesna sam činjenice da pripadam manjoj grupi žena koje su imale pozitivna porođajna iskustva. Čula sam dosta negativnih porođajnih priča, i iz Britanije i iz Srbije, naročito Srbije. Ovim tekstom sam želela da pokažem da su pozitivna porođajna iskustva zaista moguća, i da svaka žena zaslužuje da ih iskusi.
Kraj.
1 Ovo zanimanje se na engleskom zove sonographer. Ova osoba nije lekar. Na pregledima u Engleskoj, vas svaki put gleda drugi sonographer.