Knjiga MTT autorke Malvine Gudovske iz mog ugla

Na Malvinu Gudovsku i njen rad sam naišla pre nekoliko godina, dok sam po instagramu tražila smislen sadržaj u vezi sa dvojezičnim roditeljstvom. Njen nalog, koji je tada nosio prelep naziv @themeaningofmama¹, potpuno me je okupirao. Nastavila sam da čitam ono što Malvina piše kroz bilten, presrećna što sam konačno pronašla nekoga čije se misli i iskustvo podudaraju sa mojim. Ipak, postala sam verna pratiteljka njenog rada zbog utešnog osećaja da me razume koji bi me obuzimao nakon čitanja. 

KNJIGA

Njena knjiga „Mother Tongue Tied: On Language, Motherhood & Multilingualism –Disrupting Myths & Finding Meaning” („(Za)vezana Maternjim Jezikom: O Jeziku, Majčinstvu & Višejezičnosti – Pobijanje Mitova & Pronalaženje Značenja“)² je izašla u junu 2024. Knjiga je zasnovana na Malvininom ličnom iskustvu osobe i majke koja govori više jezika, poduprta je velikom količinom (naučne) literature i dopunjena iskustvima drugih žena koje je intervjuisala kao deo svog istraživanja višejezičnosti i majčinstva. 

OSEĆANJA

Za mene lično, najveća vrednost ove knjige, ali i Malvininog rada uopšte, se nalazi u činjenici da prepoznaje osećanja koja idu ruku pod ruku sa iskustvom vaspitavanja višejezične dece. Ovo je naročito važno za nas koji najčešće sami delamo kao prenosioci manjinskih jezika³ na našu decu. Usamljenost, krivica, premor, pritisak i strah su neugodna osećanja koja se kod mene javljaju i zbog njih sam mislila da sa mnom nešto ozbiljno nije u redu. Knjiga MTT mi je pokazala da su ova osećanja zajednička za mnoge višejezične mame i da to što ih proživljavam nije ništa neobično. 

DRAGOCENI JEZICI, OBMANJUJUĆI MITOVI

Malvina, koja i sama govori tri jezika, zna koliko su jezici vredni. Šalje nam jasnu poruku da su svi jezici važni (str. 12) i da jedan nije bolji od drugog. Vrednost jezika je „jednostavno u tome da generacije jedne porodice imaju sposobnost da komuniciraju jedne sa drugima“ (str. 12). Kroz knjigu, ona pobija mnoge mitove koji nažalost još uvek postoje u vezi sa višejezičnošću. Na primer, „Višejezičnost uzrokuje kašnjenje u govoru“ (ne uzrokuje!) i „Pravi bilingvali nemaju naglasak/akcenat ni u jednom od svojih jezika“ (mogu da ga imaju i to ih ne čini ništa manje bilingvalnim), i tako dalje. 

POLITIČKA KNJIGA

MTT je politička knjiga. Predstavlja kritiku društva. Feministička je. Verujem da treba da je pročita svako, i žensko i muško, ko na ovaj ili onaj način ima više jezika u životu. Skreće pažnju na društvene i etničke nejednakosti i nepravde koje se ogledaju u našim stavovima ka jezicima. Poziva na promenu sistema u kojima jednojezične ideologije preovlađuju uprkos činjenici da je više od pola svetske populacije dvo ili višejezično. 

POGLED NA PROSTOR I JEZIKE IZ UGLA RODA

Pogled na prostor i jezike iz ugla roda je nešto što je ostavilo veliki utisak na mene, zbog mog ličnog iskustva. U poglavlju koje nosi naziv „Tela domaćinstva & prostori za (re)produkciju“ Malvina objašnjava kako su briga, kućni poslovi i prenošenje zavičajnog jezika poslovi koji se rade u okviru doma tj. privatne sfere. Iako neophodni za dobrobit porodice, ove vrste posla su nevidljive, neplaćene i na taj način nepriznate. Takođe, ove poslove još uvek najčešće obavljaju žene.  

Suprotno domu je spoljni svet. Tradicionalno, ovaj svet pripada muškarcu, onom koji radom van kuće zarađuje novac. Onom ko donosi novac u kuću i čiji je posao tako priznat. 

Jezici koje neki od nas koriste da vaspitaju svoju decu su drugačiji od onog koji se govori u društvu. Ovo su jezici koji se uče kod kuće i čiji su prenosioci najčešće majke. Ovi jezici se zovu zavičajni, manjinski i kućni jezici. Oni stoje nasuprot jezika koji se govori van kuće i koji se naziva: dominantan jezik, jezik društva, zajednice, škole.

VIŠESLOJNA NEJEDNAKOST

Da li primećujete kako sami nazivi ovih jezika ukazuju na nejednakost: dominantan nasuprot manjinskom. Jedan je jezik škole tj. jezik zajednice koji pripada „sadašnjosti“. Drugi je zavičajni, koji pripada „prošlosti“, nečemu što je passé (pg. 124). Čak i srpska reč za heritage language, zavičajni jezik, označava jezik koji se govori negde tamo, u toj zemlji odakle su moji preci. Ali ne ja. 

Počinje od nejednakosti na nivou značenja reči. Ona kasnije prerasta u mnogo veću neuravnoteženost kada deca postanu adolescenti, i kada jezik škole i vršnjaka preovlada. Taj jezik preti, a često i gurne u stranu jezike koji su već pod rizikom jer je njihova sudbina da se govore u četiri kućna zida. 

MOJE SVETLO

Jednom sam ovo pokušala da objasnim Klari, naravno jezikom koji sam prilagodila njenom uzrastu, a ona mi je odgovorila: „Ali mama, mi pričamo srpski van kuće!“ Kao i uvek, ona je ta koja me je potapšala po ramenu. Činjenica da nikada nisam zazirala od toga da pričam srpski sa svojom decom u javnosti, čak ni kada smo u društvu onih koji ga ne govore, je poslala Klari nesvesnu poruku da je govoriti naš jezik normalno. Moj trud možda nije finansijski priznat, ali za sada se čini da ga priznaje moja šestogodišnja ćerka. A to je verovatno jedino što je bitno. 

KAKO SAM?

Kako sam ovo postigla? Da bih stvorila uslove da moja deca imaju potencijal da razviju svoju dvojezičnost, morala sam svesno da uđem u rodnu, manje plaćenu, manje vidljivu i manje priznatu ulogu. Kao jedini stalni izvor srpskog u životu moje dece, morala sam da budem prisutna. „Ja sam izvor ovog jezika, kada nisam tu, ja sam takođe i prekid [jezika]“ (str. 21), piše Malvina pri početku knjige i ovom rečenicom savršeno opisuje moj život u proteklih šest godina.  

Pošto me stalno podsećaju da „ću videti“ kada počne škola, osećam pritisak i u žurbi sam da napakujem što više srpskog jezika i iskustava na srpskom jeziku u svoju decu pre nego što počne škola. Cilj mi je da stvorim emotivnu rezervu srpskog kojoj će moći da se vrate kada škola i pubertet prođu. 

Iz knjige sam naučila da se ovo što radim zove „strategija održavanja jezika“ (str. 125). Ova strategija može da bude naročito važna kada jedan od roditelja govori jezik sredine tj. društva. U našem slučaju otac.  

VIŠEJEZIČNI/NACIONALNI PAROVI

Ovo nas dovodi do teme višejezičnih parova. Malvina kaže da zabavljanje sa osobom koja ne govori vaš jezik može da bude novo, zabavno, pa čak i seksi. Međutim, kada dođu deca, ovi višejezični/nacionalni odnosi „mogu da postanu neprijateljski“ (str. 165). U našem braku, uvek se takmičimo u tome čijem će jeziku/kulturi deca biti više izložena. Ja insistiram da je engleski u prednosti zbog toga što je otac najvećim delom ipak jednojezičan, a takva je i škola. Kao „vlasnica“ nevidljive sfere doma i zavičajnog jezika, osećam se kao da uvek gubim. Za razliku od engleskog jezika, čini mi se da ni moj partner ne pobeđuje u ovom takmičenju. 

MOŽE BITI MNOGO GORE

Ljutnja, ogorčenost, nemoć, ljubomora i suze su česta pojava u mom iskustvu dvojezičnog majčinstva. Ali ono što mi je knjiga MTT jasno pokazala je da sam u mnogo boljoj situaciji od mnogih. Moj jezik (još uvek!) nije na rubu istrebljena. Mogu, uz malo truda, da okružim svoju decu sa drugim govornicima i izvorima jugoslovenskih jezika. Moj muž uči srpski i kaže za sebe da code-switch-uje (npr. koristi i engleski i srpski zajedno da iskaže ono što želi). Često se trudi da koristi srpski kada smo zajedno. 

Živimo u Londonu i još uvek nisam imala negativno iskustvo zbog toga što govorim srpski na ulici. A govorim ga stalno. Ovo ne znači da mi nisu sudili zbog akcenta (Malvina u knjizi detaljno piše o tome kako ljudi sude jedni o drugima na osnovu akcenta i kako je percepcija akcenta uvek u slušaocu, a ne u govorniku). Bela sam. Dobro pričam engleski, uprkos akcentu. Iako su me pitali „Odakle ti je akcenat?“, nikada me ovo pitanje nije traumatizovalo. 

Ipak, kako knjiga MTT pažljivo svedoči, postoje mnogi ljudi koji prolaze kroz suprotna iskustva. Što se toga tiče, za sebe bih mogla da kažem da sam imala sreće. Ta sreća, nažalost ne čini moje iskustvo bilingvalne mame ništa manje emotivno ili fizički teško. Ova informacija je ipak tu da me podseti da može biti mnogo gore. 

„KAKO JEZIK ODUMIRE?“

U poglavlju pod nazivom „Kako jezik odumire?“, Malvina pominje teoriju tri generacije Džošue A. Fišmana. Ostavila je utisak na mene, pa ću pokušati da parafraziram: Prva generacija imigranata u svoj repertoar zavičajnog jezika ubacuje jezik novog društva u kome se nađe (ovo sam na primer ja); druga generacija je dvojezična (Klara i Oliver); a treća generacija (Klarina i Oliverova deca, pod uslovom da žive u nekoj od zemalja gde se govori engleski) je najčešće jednojezična. U zavisnosti od mnogo faktora, ovaj proces može da traje duže, ili kraće „Jezik može da nestane od jedne generacije do druge. Jedna generacija – kao sa mame na dete“ (str. 52) i meni ova rečenica emotivno mnogo teško pada.

Zajedno sa Klarom i Oliverom, Malvina pripada drugoj generaciji imigranata. Iako je engleski njen dominantan jezik, odlučila je da svoju decu vaspitava na poljskom i zbog toga joj se divim. 

Malvinin primer, donosi tračak nade da će možda, samo možda jedno od moje dece odlučiti da svoju vaspitava na srpskom. Ili je možda nadati se ovome previše. Bilo kako bilo, da ne verujem da će moja deca voleti i pričati srpski u budućnosti, ne bih radila ovo što radim proteklih šest godina. 

UMESTO ZAKLJUČKA

Kroz upoznavanje sa Malvininim radom stekla sam zamišljenu prijateljicu. Onu koja je nekoliko godina ispred mene u vaspitavanju višejezične dece i one koja će mi, ako ništa drugo, povremeno reći: „Potpuno je normalno da se osećeš kako se osećaš!“. Tako da, kada je objavila da njena knjiga može da se poruči i pre nego što izađe, verujem da sam bila jedna od prvih u redu da to i uradim. Verujete mi, u životu nisam kupila knjigu pre nego što je objavljena. Takođe sam imala čast da upoznam Malvinu na promociji knjige u junu na koju me je pozvala. 

U ovom tekstu se nisam dotakla svih veoma važnih tema vezanih za višejezičnost o kojima Malvina piše. Umesto toga, adresirala sam neke od tema koje su relevatne za moj život. Ipak se nadam da sam vam zagolicala maštu. Ako jesam, toplo vam preporučujem da pročitate ovu knjigu i nadam se da ćete iz nje naučiti onoliko koliko i ja. 

1. @motherlingual je sadašnje ime Malvininog Instagram naloga.  ↩︎
2. U daljem tekstu MTT.  ↩︎
3. U knjizi, Malvina uvodi termin minoritized language umesto minority language da ukaže na „način na koji se na jezik gleda, a ne na njegovu pravu vrednost“ (str. x). Na srpskom, oba termina sam prevela kao manjinski jezik. ↩︎